Job 32
1 So these three men ceased to answere Iob, because he esteemed himselfe iust.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 Then the wrath of Elihu the sonne of Barachel the Buzite, of the familie of Ram, was kindled: his wrath, I say, was kindled against Iob, because he iustified himselfe more then God.
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 Also his anger was kindled against his three friends, because they could not finde an answere, and yet condemned Iob.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 (Now Elihu had wayted til Iob had spoken: for they were more ancient in yeeres then he)
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 So when Elihu saw, that there was none answere in the mouth of the three men, his wrath was kindled.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 Therefore Elihu the sonne of Barachel, the Buzite answered, and sayd, I am yong in yeres, and ye are ancient: therefore I doubted, and was afraide to shewe you mine opinion.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 For I said, The dayes shall speake, and the multitude of yeeres shall teach wisedome.
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Surely there is a spirite in man, but the inspiration of the Almightie giueth vnderstanding.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 Great men are not alway wise, neither doe the aged alway vnderstand iudgement.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 Therefore I say, Heare me, and I will shew also mine opinion.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Behold, I did waite vpon your wordes, and hearkened vnto your knowledge, whiles you sought out reasons.
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 Yea, when I had considered you, lo, there was none of you that reproued Iob, nor answered his wordes:
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Lest ye should say, We haue found wisedome: for God hath cast him downe, and no man.
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Yet hath he not directed his words to me, neyther will I answere him by your wordes.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 Then they fearing, answered no more, but left off their talke.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 When I had wayted (for they spake not, but stood still and answered no more)
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Then answered I in my turne, and I shewed mine opinion.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 For I am full of matter, and the spirite within me compelleth me.
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 Beholde, my belly is as the wine, which hath no vent, and like the new bottels that brast.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Therefore will I speake, that I may take breath: I will open my lippes, and will answere.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 I will not now accept the person of man, neyther will I giue titles to man.
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 For I may not giue titles, lest my Maker should take me away suddenly.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
