Job 28
1 The siluer surely hath his veyne, and ye gold his place, where they take it.
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 Yron is taken out of the dust, and brasse is molten out of the stone.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 God putteth an end to darkenesse, and he tryeth the perfection of all things: he setteth a bond of darkenesse, and of the shadowe of death.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 The flood breaketh out against the inhabitant, and the waters forgotten of the foote, being higher then man, are gone away.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 Out of the same earth commeth bread, and vnder it, as it were fire is turned vp.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 The stones thereof are a place of saphirs, and the dust of it is golde.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 There is a path which no foule hath knowen, neyther hath the kites eye seene it.
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 The lyons whelpes haue not walked it, nor the lyon passed thereby.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 He putteth his hand vpon the rockes, and ouerthroweth the mountaines by the rootes.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 He breaketh riuers in the rockes, and his eye seeth euery precious thing.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 He bindeth the floods, that they doe not ouerflowe, and the thing that is hid, bringeth he to light.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 But where is wisdome found? and where is the place of vnderstanding?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 Man knoweth not the price thereof: for it is not found in the land of the liuing.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 The depth sayth, It is not in mee: the sea also sayth, It is not with me.
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Golde shall not be giuen for it, neyther shall siluer be weighed for the price thereof.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 It shall not be valued with the wedge of golde of Ophir, nor with the precious onix, nor the saphir.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 The golde nor the chrystall shall be equall vnto it, nor the exchange shalbe for plate of fine golde.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 No mention shall be made of coral, nor of the gabish: for wisedome is more precious then pearles.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 The Topaz of Ethiopia shall not be equall vnto it, neither shall it be valued with the wedge of pure gold.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 Whence then commeth wisedome? and where is the place of vnderstanding,
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Seeing it is hid from the eyes of all the liuing, and is hid from the foules of the heauen?
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 Destruction and death say, We haue heard the fame thereof with our eares.
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 But God vnderstandeth the way thereof, and he knoweth the place thereof.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 For he beholdeth the endes of the world, and seeth all that is vnder heauen,
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 To make the weight of the windes, and to weigh the waters by measure.
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 When he made a decree for the rayne, and a way for the lightening of the thunders,
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 Then did he see it, and counted it: he prepared it and also considered it.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 And vnto man he said, Behold, the feare of the Lord is wisedome, and to depart from euil is vnderstanding.
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
