< Job 15 >
1 Then answered Eliphaz the Temanite, and saide,
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Shal a wise man speake words of ye winde, and fill his bellie with the East winde?
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 Shall he dispute with wordes not comely? or with talke that is not profitable?
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 Surely thou hast cast off feare, and restrainest prayer before God.
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 For thy mouth declareth thine iniquitie, seeing thou hast chosen ye tongue of the crafty.
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 Thine owne mouth condemneth thee, and not I, and thy lippes testifie against thee.
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 Art thou the first man, that was borne? and wast thou made before the hils?
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 Hast thou heard the secret counsell of God, and doest thou restraine wisedome to thee?
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 What knowest thou that we knowe not? and vnderstandest that is not in vs?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 With vs are both auncient and very aged men, farre older then thy father.
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 Seeme the consolations of God small vnto thee? is this thing strange vnto thee?
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 Why doeth thine heart take thee away, and what doe thine eyes meane,
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 That thou answerest to God at thy pleasure, and bringest such wordes out of thy mouth?
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 What is man, that he should be cleane? and he that is borne of woman, that he shoulde be iust?
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 Beholde, he founde no stedfastnesse in his Saintes: yea, the heauens are not cleane in his sight.
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 How much more is man abominable, and filthie, which drinketh iniquitie like water?
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 I will tell thee: heare me, and I will declare that which I haue seene:
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 Which wise men haue tolde, as they haue heard of their fathers, and haue not kept it secret:
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 To whome alone the land was giuen and no stranger passed through them.
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 The wicked man is continually as one that traueileth of childe, and the nomber of yeeres is hid from the tyrant.
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 A sounde of feare is in his eares, and in his prosperitie the destroyer shall come vpon him.
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 He beleeueth not to returne out of darknesse: for he seeth the sworde before him.
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 He wandreth to and from for bread where he may: he knoweth that the day of darkenesse is prepared at hande.
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 Affliction and anguish shall make him afraide: they shall preuaile against him as a King readie to the battell.
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 For he hath stretched out his hand against GOD, and made him selfe strong against the Almightie.
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 Therefore God shall runne vpon him, euen vpon his necke, and against the most thicke part of his shielde.
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 Because he hath couered his face with his fatnesse, and hath colloppes in his flancke.
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 Though he dwell in desolate cities, and in houses which no man inhabiteth, but are become heapes,
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 He shall not be rich, neither shall his substance continue, neither shall he prolong the perfection thereof in the earth.
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 He shall neuer depart out of darkenesse: the flame shall drie vp his branches, and he shall goe away with the breath of his mouth.
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 He beleeueth not that he erreth in vanitie: therefore vanitie shalbe his change.
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 His branch shall not be greene, but shall be cut off before his day.
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 God shall destroy him as the vine her sower grape, and shall cast him off, as the oliue doeth her flowre.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 For the congregation of the hypocrite shalbe desolate, and fire shall deuoure the houses of bribes.
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 For they conceiue mischiefe and bring foorth vanitie, and their bellie hath prepared deceite.
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.