Genesis 22
1 And after these things God did proue Abraham, and said vnto him, Abraham. Who answered, Here am I.
После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.
2 And he said, Take nowe thine onely sonne Izhak whom thou louest, and get thee vnto the land of Moriah, and offer him there for a burnt offering vpon one of the mountaines, which I will shewe thee.
И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.
3 Then Abraham rose vp early in the morning, and sadled his asse, and tooke two of his seruants with him, and Izhak his sonne, and cloue wood for the burnt offering, and rose vp and went to the place, which God had tolde him.
И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог.
4 Then the third day Abraham lift vp his eyes, and sawe the place afarre off,
Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека.
5 And said vnto his seruants, Abide you here with the asse: for I and the childe will go yonder and worship, and come againe vnto you.
И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
6 Then Abraham tooke the wood of the burnt offering, and layed it vpon Izhak his sonne, and he tooke the fire in his hand, and the knife: and they went both together.
И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.
7 Then spake Izhak vnto Abraham his father, and said, My father. And he answered, Here am I, my sonne. And he said, Behold the fire and the wood, but where is the lambe for ye burnt offring?
Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?
8 Then Abraham answered, My sonne, God will prouide him a lambe for a burnt offering: so they went both together.
А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
9 And when they came to the place which God had shewed him, Abraham builded an altar there, and couched ye wood, and bound Izhak his sonne and laid him on the altar vpon the wood.
А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва;
10 And Abraham stretching forth his hand, tooke the knife to kill his sonne.
И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.
11 But the Angel of the Lord called vnto him from heauen, saying, Abraham, Abraham. And he answered, Here am I.
Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.
12 Then he said, Lay not thine hand vpon the childe, neither doe any thing vnto him: for now I know that thou fearest God, seeing for my sake thou hast not spared thine onely sonne.
А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.
13 And Abraham lifting vp his eyes, looked: and behold, there was a ramme behind him caught by the hornes in a bush. then Abraham went and tooke the ramme, and offered him vp for a burnt offering in the steade of his sonne.
И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.
14 And Abraham called the name of that place, Iehouah-ijreh. as it is said this day, In the mount will the Lord be seene.
И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.
15 And the Angel of the Lord cryed vnto Abraham from heauen the second time,
И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.
16 And saide, By my selfe haue I sworne (saith ye Lord) because thou hast done this thing, and hast not spared thine onely sonne,
И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог,
17 Therefore will I surely blesse thee, and will greatly multiplie thy seede, as the starres of the heauen, and as the sand which is vpon the sea shore, and thy seede shall possesse the gate of his enemies.
Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих;
18 And in thy seede shall all the nations of the earth be blessed, because thou hast obeyed my voyce.
И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
19 Then turned Abraham againe vnto his seruants, and they rose vp and went together to Beer-sheba: and Abraham dwelt at Beer-sheba.
Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји.
20 And after these things one tolde Abraham, saying, Beholde Milcah, she hath also borne children vnto thy brother Nahor:
После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору:
21 To wit, Vz his eldest sonne, and Buz his brother, and Kemuel the father of Aram,
Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог,
22 And Chesed and Hazo, and Pildash, and Iidlaph, and Bethuel.
И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
23 And Bethuel begate Rebekah: these eight did Milcah beare to Nahor Abrahams brother.
А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом.
24 And his concubine called Reumah, she bare also Tebah, and Gahan, and Thahash and Maachah.
И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.
