Ecclesiastes 10
1 Dead flies cause to stinke, and putrifie the ointment of the apoticarie: so doeth a litle follie him that is in estimation for wisedome, and for glorie.
Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
2 The heart of a wise man is at his right hand: but the heart of a foole is at his left hand.
Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
3 And also when the foole goeth by the way, his heart faileth, and he telleth vnto all that he is a foole.
Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
4 If the spirite of him that ruleth, rise vp against thee, leaue not thy place: for gentlenes pacifieth great sinnes.
Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
5 There is an euil that I haue seene vnder the sunne, as an errour that proceedeth from the face of him that ruleth.
Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
6 Follie is set in great excellencie, and the riche set in the lowe place.
Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
7 I haue seene seruants on horses, and princes walking as seruants on the ground.
Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
8 He that diggeth a pit, shall fal into it, and he that breaketh the hedge, a serpent shall bite him.
Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
9 He that remooueth stones, shall hurt himselfe thereby, and hee that cutteth wood, shall be in danger thereby.
Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
10 If the yron be blunt, and one hath not whet the edge, he must then put to more strength: but the excellencie to direct a thing is wisedome.
Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
11 If the serpent bite, when he is not charmed: no better is a babbler.
Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
12 The words of ye mouth of a wise man haue grace: but the lippes of a foole deuoure himselfe.
Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
13 The beginning of the wordes of his mouth is foolishnesse, and the latter ende of his mouth is wicked madnesse.
Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
14 For the foole multiplieth woordes, saying, Man knoweth not what shall be: and who can tell him what shall be after him?
Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
15 The labour of the foolish doeth wearie him: for he knoweth not to goe into the citie.
Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
16 Woe to thee, O lande, when thy King is a childe, and thy princes eate in the morning.
Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
17 Blessed art thou, O land, when thy King is the sonne of nobles, and thy princes eate in time, for strength and not for drunkennesse.
Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
18 By slouthfulnes the roofe of the house goeth to decaie, and by the ydlenesse of the handes the house droppeth through.
С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
19 They prepare bread for laughter, and wine comforteth the liuing, but siluer answereth to all.
Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
20 Curse not the King, no not in thy thought, neither curse the rich in thy bed chamber: for the foule of the heauen shall carie the voice, and that which hath wings, shall declare the matter.
Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
