< Deuteronomy 17 >
1 Thou shalt offer vnto the Lord thy God no bullocke nor sheepe wherein is blemish or any euill fauoured thing: for that is an abomination vnto the Lord thy God.
Не приноси Господу Богу свом ни вола ни јагњета ни јарета на коме има мана или како год зло; јер је гадно пред Господом Богом твојим.
2 If there be founde among you in any of thy cities, which the Lord thy God giueth thee, man or woman that hath wrought wickednes in the sight of the Lord thy God, in transgressing his couenant,
Ако се нађе код тебе у коме од места твојих, која ти да Господ Бог твој, човек или жена да учини зло пред Господом Богом твојим преступајући завет Његов,
3 And hath gone and serued other gods, and worshipped them: as the sunne, or the moone, or any of the hoste of heauen, which I haue not commanded,
И отиде те служи другим боговима и клања им се, или сунцу или месецу или чему год из војске небеске, што нисам заповедио,
4 And it be tolde vnto thee, and thou hast heard it, then shalt thou inquire diligently: and if it be true, and the thing certaine, that such abomination is wrought in Israel,
И теби се то јави и ти чујеш, онда распитај добро; па ако буде истина и доиста се учинила она гадна ствар у Израиљу,
5 Then shalt thou bring foorth that man, or that woman (which haue committed that wicked thing) vnto thy gates, whether it be man or woman, and shalt stone them with stones, til they die.
Изведи оног човека или ону жену, који учинише оно зло, на врата своја, човека оног или жену, и заспи их камењем да погину.
6 At the mouth of two or three witnesses shall he that is woorthie of death, die: but at the mouth of one witnesse, he shall not die.
На сведочанство два или три човека да се погуби онај кога ваља погубити; али на сведочанство једног човека да се не погуби.
7 The handes of the witnesses shall be first vpon him, to kill him: and afterward the hands of all the people: so thou shalt take the wicked away from among you.
Сведоци нека први дигну руке на њ да га убију; а потом сав народ; тако извади зло из себе.
8 If there rise a matter too harde for thee in iudgement betweene blood and blood, betweene plea and plea, betweene plague and plague, in the matters of controuersie within thy gates, then shalt thou arise, and goe vp vnto the place which the Lord thy God shall chuse,
Кад ти буде тешко расудити између крви и крви, између распре и распре, или између ране и ране, око којих буде парница у твом месту, тада устани и иди у место које изабере Господ Бог твој;
9 And thou shalt come vnto the Priestes of the Leuites, and vnto the iudge that shall be in those daies, and aske, and they shall shewe thee the sentence of iudgement,
И отиди к свештеницима Левитима или к судији који онда буде, па их упитај, и они ће ти казати како ваља пресудити.
10 And thou shalt do according to that thing which they of that place (which the Lord hath chosen) shewe thee, and thou shalt obserue to doe according to all that they informe thee.
И учини онако како ти кажу у месту које изабере Господ, и гледај да учиниш сасвим онако како те науче.
11 According to the Lawe, which they shall teach thee, and according to the iudgement which they shall tell thee, shalt thou doe: thou shalt not decline from the thing which they shall shew thee, neither to the right hand, nor to the left.
По закону коме те науче, и по пресуди, коју ти кажу, учини; не одступи од оног што ти кажу ни надесно ни налево.
12 And that man that wil doe presumptuously, not hearkening vnto the Priest (that standeth before the Lord thy God to minister there) or vnto the iudge, that man shall die, and thou shalt take away euill from Israel.
Ако ли би се ко упро те не би хтео послушати свештеника који онде стоји те служи Господу Богу твом, или судије, такав човек да се погуби; и извади зло из Израиља,
13 So all the people shall heare and feare, and doe no more presumptuously.
Да сав народ чује и боји се, и унапред, да не ради упорно.
14 Whe thou shalt come vnto ye land which the Lord thy God giueth thee, and shalt possesse it, and dwell therein, if thou say, I will set a King ouer me, like as all the nations that are about me,
Кад уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, и населиш се у њој, ако кажеш: Да поставим себи цара, као што имају сви народи око мене,
15 Then thou shalt make him King ouer thee, whome the Lord thy God shall chuse: from among thy brethren shalt thou make a King ouer thee: thou shalt not set a stranger ouer thee, which is not thy brother.
Само оног постави себи за цара, ког изабере Господ Бог твој; између браће своје постави цара себи; а немој поставити над собом човека туђина, који није брат твој.
16 In any wise he shall not prepare him many horses, nor bring the people againe to Egypt, for to encrease the number of horses, seeing the Lord hath sayd vnto you, Ye shall henceforth goe no more againe that way.
Али да не држи много коња, и да не враћа народ у Мисир да би имао много коња, јер вам је Господ казао: Не враћајте се више овим путем.
17 Neither shall hee take him many wiues, lest his heart turne away, neither shall he gather him much siluer and golde.
И да нема много жена, да се не би отпадило срце његово, ни сребра ни злата да нема врло много.
18 And when he shall sit vpon the throne of his kingdo, then shall he write him this Law repeted in a booke, by the Priests of the Leuites.
А кад седе на престо царства свог, нека препише себи у књигу овај закон од свештеника Левита;
19 And it shall be with him, and he shall reade therein all daies of his life, that he may learne to feare the Lord his God, and to keepe all ye words of this Lawe, and these ordinances for to doe them:
И нека га држи код себе и нека га чита док је жив, да се учи бојати се Господа Бога свог, држати све речи овог закона и ове уредбе, и творити их;
20 That his heart be not lifted vp aboue his brethren, and that he turne not from the commandement, to the right hand or to the left, but that he may prolong his daies in his kingdom, he, and his sonnes in the middes of Israel.
Да се не би подигло срце његово изнад браће његове, и да не би одступило од ове заповести ни надесно ни налево, да би дуго царовао он и синови његови у Израиљу.