1 Chronicles 14
1 Then sent Hiram the King of Tyrus messengers to Dauid, and cedar trees, with masons and carpenters to builde him an house.
А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2 Therefore Dauid knewe that the Lord had confirmed him King ouer Israel, and that his kingdome was lift vp on hie, because of his people Israel.
И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3 Also Dauid tooke moe wiues at Ierusalem, and Dauid begate moe sonnes and daughters.
И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4 And these are the names of the children which he had at Ierusalem, Shammua, and Shobab, Nathan, and Salomon,
И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5 And Ibhar, and Elishua, and Elpalet,
И Јевар и Елисуја и Елфалет,
6 And Nogah, and Nepheg, and Iaphia,
И Нога и Нефег и Јафија
7 And Elishama, and Beeliada, and Eliphalet.
И Елисама и Велијада и Елифалет.
8 But when the Philistims heard that Dauid was anointed King ouer Israel, all the Philistims came vp to seeke Dauid. And when Dauid heard, he went out against them.
А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9 And the Philistims came, and spred them selues in the valley of Rephaim.
И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10 Then Dauid asked counsel at God, saying, Shall I goe vp against the Philistims, and wilt thou deliuer them into mine hande? And the Lord saide vnto him, Goe vp: for I will deliuer them into thine hande.
Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11 So they came vp to Baal-perazim, and Dauid smote them there: and Dauid said, God hath deuided mine enemies with mine hande, as waters are deuided: therefore they called the name of that place, Baal-perazim.
Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12 And there they had left their gods: and Dauid said, Let them euen be burnt with fire.
И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13 Againe the Philistims came and spread them selues in the valley.
А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14 And when Dauid asked againe counsell at God, God said to him, Thou shalt not goe vp after them, but turne away from them, that thou mayest come vpon them ouer against the mulberie trees.
И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15 And when thou hearest the noyse of one going in the toppes of the mulberie trees, then goe out to battel: for God is gone foorth before thee, to smite the hoste of the Philistims.
И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16 So Dauid did as God had commanded him: and they smote the hoste of the Philistims from Gibeon euen to Gezer.
И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17 And the fame of Dauid went out into all landes, and the Lord brought the feare of him vpon all nations.
И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
