Psalms 90
1 A prayer of Moses, the man of God. Lord, through every generation, you have been “home” for us!
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Before the mountains were born, before you gave birth to the earth and the universe, from eternity past to eternity future, you are God.
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 You turn people back into dust, saying, “Return to dust, human beings.”
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 In your eyes, a thousand years are like a day that's already gone; like a few passing hours of the night.
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 You bring people's lives to a sudden end, like dreams that vanish. They are like grass that grows up in the morning—
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 it sprouts in the morning, fresh and new, but by the evening it is withered and dead.
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 We are burned up by your anger, terrified by your fury.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 You have set out our sins before you—our secret sins are visible in the light of your presence.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 Our lives fade away under your anger, coming to an end as quickly as a sigh.
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 We live for seventy years—eighty if we have the strength. But even in the prime of life all that we have is hardship and suffering. Soon our lives are over and we're gone.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Who can know the power of your anger? Who understands your fury so you can be shown reverence?
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 Teach us to value every one of our days so we can live wisely!
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Lord, how long will it be before you come back to us and have pity on us your servants?
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 Show us every morning your trustworthy love so we may be happy, full of joy throughout our lives.
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Make us glad for as many days as you made us sad, for all the years we suffered!
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 May we, your servants, see you at work for us again; may our children see your glory.
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 May our Lord God be pleased with us, blessing what we do, blessing what we do.
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
