Psalms 74
1 A psalm (maskil) of Asaph. God, why have you rejected us? Is it forever? Why does your anger burn so hot against the sheep of your own field?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Remember the people you made your own long ago, the tribe you redeemed and made your own. Remember too Mount Zion, the place where you live.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Come and walk through the complete devastation. The enemy has totally destroyed your Temple.
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 The enemy shouted in triumph right where you met with us. There they set up their war banners as signs of their victory.
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 They acted like men chopping down a forest with axes.
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 With axes and hammers they smashed in the carved wooden panels.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 Then they set fire to your Temple, burning it to the ground. They defiled the place where you live, the place that bears your name.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 They said to themselves, “Let's destroy it all!” So they burned down every place where God was worshiped throughout the land.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 We no longer see any signs. There are no prophets left. And no one among us knows how long this will last.
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 How long will the enemy ridicule you, God? Will they insult your character forever?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Why do you hold back from doing something? Take action and destroy them!
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 But you, God, are our king from long ago. You have saved us many times in the land.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 You were the one who split apart the sea by your strength; you broke the heads of the sea monsters.
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 You were the one who crushed the heads of Leviathan, and you gave its body to the desert animals to eat.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 You were the one who made springs and rivers flow with water. You made permanent rivers dry up.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 You created the day, and also the night; you made the moon and the sun.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 You set the boundaries of the earth; you made summer and winter.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 So keep in mind how the enemy ridiculed you, Lord, and how irreverent people insulted your reputation.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Don't let wild animals kill your turtledoves! Don't abandon your people forever!
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Remember your promises in the agreement, because the land is full of dark places and violence.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Don't let those who suffer be mistreated again. Let the poor and needy praise you for you who are.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Stand up, God, and plead your case. Don't forget how these foolish people insulted you all the time.
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Don't ignore what your enemies have said, for their loud accusations against you are getting worse and worse!
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
