Psalms 44
1 For the music director. A psalm (maskil) of the sons of Korah. God, we have heard with our own ears—our forefathers have told us—all you did in their times, long ago.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Through your power you drove out the other nations so you could settle our ancestors there; you defeated the nations and you sent our ancestors to occupy the land.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 They did not conquer the land using their swords; it was not through their own strength that the victory was won—it was by your strength, your power, and your presence with them, because you loved them.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 God, you are my King; command victories for Jacob!
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Only through you can we repel our enemies; only in your name can we defeat our opponents.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 I do not trust my bow; I do not have confidence in my sword to save me.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 You are the one who saves us from our enemies; you defeat those who hate us.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 God, we proudly thank you all day long, and praise your name forever. (Selah)
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 But now you have rejected and disgraced us; you no longer accompany our armies.
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 You made us run from our enemies, and those who hate us have taken whatever they wanted.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 You have handed us over like sheep to be slaughtered; you have scattered us among the other nations.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 You have sold your own people for next to nothing, making no profit on the sale.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 You have made a mockery of us before our neighbors, we are ridiculed and laughed at by those around us.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 You have made us a joke to the other nations; they scornfully shake their heads at us.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 We are humiliated all day long; we hold our heads in shame,
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 because of all the insults from the people mocking us, because our vengeful enemies are right in front of us.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 All this has happened to us even though we didn't forget you; we haven't been unfaithful to the promises we made to you.
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 We have not turned away from you, not in thought, nor in action.
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 Even so, you crushed us, and made us into a jackal's den. You have covered us with the darkness of death.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 If we had forgotten the name of our God, or worshiped other gods,
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 wouldn't God have been aware of this, because he knows everyone's thoughts?
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 But because of you we are killed all day long; we're considered just sheep to be slaughtered.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Lord, wake up! Why are you sleeping? Get up! Don't turn your back on us forever!
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Why do you look away from us and take no notice of our suffering and misery?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 We lie ruined in the dust, our bodies face down in the dirt.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Stand up! Come and help us! Save us because of your trustworthy love!
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
