Psalms 129

1 A song for pilgrims going up to Jerusalem. Many enemies have attacked from the time I was young. Let everyone in Israel say:

Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,

2 Many enemies have attacked from the time I was young, but they never defeated me.

Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

3 They beat me on my back, leaving long furrows as if it had been ploughed by a farmer.

На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

4 But the Lord does what is right: he has cut me free from the ropes of the wicked.

Господ је праведан; исече конопце безбожничке.

5 May everyone who hates Zion be driven back in humiliating defeat.

Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

6 May they be like grass that grows on a roof that withers before it can be harvested,

Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,

7 There's not enough even for a reaper to hold, not enough even for the binder to bind.

Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;

8 May passers-by not say to them, “The blessing of the Lord be on you; we bless you in the name of the Lord.”

И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."