< Proverbs 24 >
1 Don't be jealous of evil people; don't long to spend time with them,
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 for they think up cruel plans and discuss how to cause trouble.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 A house is built by wisdom; its foundation is made secure through understanding.
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 Its rooms are filled by knowledge with all kinds of valuable and beautiful objects.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 If you have wisdom, you are strong; if you have knowledge, your power increases,
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 for with wise guidance you can go to war; you will be victorious by having many good advisors.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Wisdom goes over the heads of stupid people; they have nothing to contribute when important matters are discussed.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Anyone who plans to do evil will be seen as a troublemaker.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 Plans thought up by stupid people are sinful. Everyone hates those who are scornful of others.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 If you give up in times of trouble, it shows how weak you are.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Rescue those who are being led away to be executed; save those who are stumbling on their way to be slaughtered.
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 If you say, “Look, we didn't know anything about this,” don't you think the God who judges your motives will see what's happening? He who watches over you knows, and he will pay people back for what they've done.
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 My son, eating honey is good for you; the honeycomb tastes sweet.
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 In the same way, you should know that wisdom is good for you; if you find it, there will be a future for you, and your hope will not be crushed.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Don't be like a criminal waiting to ambush the home of good people; don't attack the place where they live.
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 Those who do right may fall down seven times, and still get up again; but the wicked are brought down by disaster.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Don't celebrate when your enemies fall; don't be glad when they trip up,
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 otherwise when the Lord sees it, he'll be unhappy with you and won't punish your enemies as he planned.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Don't get all upset over the wicked, or be jealous of those who do wrong,
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 for evil people have no future—the lamp of the wicked will be snuffed out.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 My son, honor the Lord and the king, and don't join those who are rebellious,
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 for disaster will suddenly fall on them. Who knows how the Lord and king will punish them?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 These are more sayings of the wise: Showing favoritism when passing judgment is wrong.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Those who tell the guilty, “You're innocent,” will be cursed by the people and hated by the nation,
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 while those who convict the guilty will be appreciated, and will receive a rich blessing.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 An honest answer is a kiss on the lips.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Do the work you need to do outside first, then prepare and sow your fields, and only after that start building your house.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Don't testify against your neighbors without having a good reason, and don't tell lies.
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Don't say to yourself, “I'm going to do to him what he did to me! I'll pay him back for what he's done!”
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 I walked past the field of a lazy man, past a vineyard of someone with no sense.
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 It was all overgrown with thorns, the ground was covered with weeds, and the stone wall had fallen down.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 As I looked I thought about it, and what I saw taught me a lesson:
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 You may say, “Please, just a little more sleep, a little longer snooze, a little more folding of the arms to rest”—
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 and poverty will attack you like a robber, destitution like an armed warrior.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.