Job 31
1 I vowed to myself never to look with desire at young women.
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 What should people expect to receive from God? What reward should the Almighty on high give them?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 Isn't it disaster for the wicked and destruction for those who do wrong?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Doesn't God see everything I do—even count every step I take?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 Have I lived a deceitful life? Have I been eager to tell lies?
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 No! Let God weigh me on the scales of his justice and let him discover my integrity.
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 If I have wandered from God's way, if I have let what I see become my desires, if there's any stain of sin on my hands,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 then let someone else eat what I have sown, and all that I have grown be uprooted.
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 If a woman has seduced me, or if I have looked for an opportunity to sleep with my neighbor's wife,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 then let my wife serve another, let other men sleep with her.
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 For that would be wicked, a sin deserving punishment,
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 for this sin is like a fire that leads to destruction, destroying everything I have.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 If I had refused to listen to my menservants or maidservants when they brought their complaints to me,
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 what would I do when God came to judge me? How would I reply if he investigated me?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Didn't the same God make all of us?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 Have I refused to give the poor what they needed, or caused widows to despair?
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 Have I even eaten just a piece of bread by myself? Haven't I always shared my food with orphans?
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 From when I was young I was a father to orphans and took care of widows.
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 If ever I saw someone needing clothes, the poor without anything to wear,
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 they always thanked me for the wool clothing that kept them warm.
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 If I raised my hand to hit an orphan, confident that if it came to court the judges would be on my side,
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 then let my shoulder be pulled from its joint, my arm wrenched out of its socket.
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 Since I'm terrified of what punishment God may have in store for me, and because of his majesty, I could never do this.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 Have I put my trust in gold, calling fine gold, ‘My security’?
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 Have I delighted in being rich, happy at all my wealth I had gained?
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 Have I looked at the sun shining so brilliantly or the moon moving in majesty across the sky
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 and been tempted to secretly worship them by kissing my hand to them in devotion?
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 This too would be a sin deserving punishment for it would mean I had denied God above.
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 Have I ever been happy when disaster destroyed those who hated me, or celebrated when evil took them down?
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 I have never allowed my mouth to sin by putting a curse on someone's life.
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 Haven't my family asked, ‘Is there anyone who has not eaten as much as they wanted of his food?’
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 I have never let strangers sleep in the street; I have opened my doors to travelers.
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 Have I concealed my sins from others, hiding my wrongdoing deep inside me?
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 Was I afraid of what everybody else would think, scared of the contempt families would show me, so that I kept quiet and didn't go outside?
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 Why won't anyone listen to what I'm saying! I'm signing my name to endorse everything I've said. Let the Almighty answer me. Let my accuser write down what he is charging me with.
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 I would hold them up high; I would wear them on my head like a crown.
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 I would explain to him everything I'd done; I would hold my head high before him.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 If my land has cried out against me; if her furrows have wept over me;
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 if I have taken its crops without payment or if I have caused harm to the farmers;
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 then let thorns grow instead of wheat, and weeds instead of barley.” The words of Job are ended.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
