Job 10
1 I hate my life! Let me speak freely about my complaints—I can't keep my bitterness to myself.
Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2 I will tell God, “Don't just condemn me—tell me what you have against me.
Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3 Do you enjoy accusing me? Why do you reject me, someone you made with your own hands, and yet smile on the scheming of the wicked?
Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4 Do you have human eyes? Do you see like human beings do?
Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5 Is your life as short as mortal beings? Are your years as brief as those of humanity,
Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6 that you have to examine my wrongs and investigate my sins?
Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7 Even though you know I'm not guilty, no one can save me from you.
Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8 You made me and shaped me with your own hands, and yet you destroy me.
Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9 Remember that you shaped me like a piece of clay—are you now going to turn me back into dust?
Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10 You poured me out like milk, you curdled me like cheese.
Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11 You clothed me with skin and flesh; you wove my body together with bones and muscles.
Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12 You granted me life and showed me your kindness; you have taken great care of me.
Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13 But you kept these things hidden in your heart. I know your purpose was
И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14 to watch me, and if I sinned, then you would not forgive my wrongs.
Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15 If I'm guilty I'm in trouble, if I'm innocent I can't hold my head high because I'm totally disgraced as I look at my sufferings.
Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16 If I do hold my head high you hunt me down like a lion, showing how powerful you are in hurting me.
И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17 You repeat your arguments against me, you pour out more and more of your anger against me, you send fresh armies against me.
Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18 So why did you allow me to be born? I wish that I had died, and nobody had ever seen me!
Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19 It would have been better if I had never existed, taken straight from the womb to the grave.
Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20 I only have a few days left, so why don't you leave me alone so I can have a little peace
Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21 before I go to where I shall never return from, the land of darkness and the shadow of death—
Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22 the land of total darkness where death's shadow lies, a place of chaos where light itself is darkness.”
У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
