Jeremiah 5
1 Go everywhere through the streets of Jerusalem. Look and pay attention! Search all through her city squares to see if you can find even just one person who does what's right, anyone who is faithful, and I'll forgive the city.
Прођите по улицама јерусалимским, и видите сада и разберите и потражите по улицама његовим, хоћете ли наћи човека, има ли ко да чини што је право и да тражи истину, па ћу опростити.
2 They may make promises in my name, but they're not sincere.
Ако и говоре: Тако да је жив Господ! Опет се криво куну.
3 Lord, aren't you always looking for faithfulness? You beat them, but they didn't care. You just about destroyed them, but they refused to accept your discipline. They were stubborn, hard as rock, and they wouldn't repent.
Господе! Не гледају ли очи Твоје на истину! Бијеш их, али их не боли; сатиреш их, али неће да приме науке, тврђе им је лице од камена, неће да се обрате.
4 Then I said to myself, “These people are only the poor—they're just fools who don't know any better. They certainly don't know what the Lord wants, God's right way of living.
И ја рекох: Сиромаси су, лудо раде, јер не знају пут Господњи, закон Бога свог.
5 Let me go to and talk to the ones in charge. They would surely know what the Lord wants, God's right way of living.” But they had all broken off the yoke as well, and ripped off the chains.
Идем к властељима, и њима ћу говорити, јер они знају пут Господњи, закон Бога свог; али и они изломише јарам, покидаше свезе.
6 As a result a lion from the forest will attack them; a wolf from the desert will rip them apart. A leopard will lie in wait for them near their towns, ready to tear to pieces anyone who goes outside. For they keep on rebelling, and turn away from me so often.
За то ће их побити лав из шуме, вук ће их вечерњи потрти, рис ће вребати код градова њихових, ко год изиђе из њих биће растргнут, јер је много греха њихових и силни су одмети њихови.
7 Why should I forgive you? Your children have abandoned me and believe in gods that are not gods. I gave them everything they need, yet they went and committed adultery, gathering together at prostitutes' houses.
Како ћу ти опростити то? Синови твоји оставише мене, и куну се онима који нису богови. Како их наситих, стадоше чинити прељубу, и у кућу курвину стичу се гомилом.
8 They're like virile stallions wanting sex, each of them neighing with lust after his neighbor's wife.
Јутром су кад устају као товни коњи, сваки рже за женом ближњег свог.
9 Shouldn't I punish them for all this? declares the Lord. Shouldn't I retaliate for what this nation has done?
За то ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?
10 Go through her vineyards and damage them, but don't destroy them completely. Rip off her branches, because they don't belong to the Lord.
Изађите му на зидове и развалите, али немојте сасвим затрти, скините му преворнице, јер нису Господње.
11 The people of Israel and Judah have completely betrayed me, declares the Lord.
Јер ме сасвим изневери дом Израиљев и дом Јудин, вели Господ.
12 They have lied about the Lord, saying, “He won't do anything. Nothing bad will happen to us. We won't have war or famine.
Ударише у бах Господу и рекоше: Није тако, неће нас зло задесити, и нећемо видети мача ни глади.
13 The prophets are just like the wind. The Lord doesn't speak through them. What they predict can happen to them!”
А ти пророци отићи ће у ветар, и речи нема у њима, њима ће бити тако.
14 So this is the reply from the Lord God Almighty: Because of what you've said, I will make my words like a fire in your mouth and you people like the wood it burns up.
Зато овако вели Господ Господ над војскама: Кад тако говорите, ево ја ћу учинити да речи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити.
15 Look! I am bringing a nation from far away to attack you, people of Israel, declares the Lord. It's a powerful nation that has existed for a long time; it's a nation whose language you don't know, and when they speak you can't understand them.
Гле, ја ћу довести на вас народ из далека, доме Израиљев, вели Господ, народ јак, народ стар, народ коме језика нећеш знати нити ћеш разумети шта говори;
16 Their arrows bring death; they are all strong warriors.
Коме је тул као гроб отворен, сви су јаки.
17 They will consume your harvest and your food; they will destroy your sons and your daughters; they will eat your flocks and your herds; they will feed on your vines and your fig trees. They will attack and will destroy the fortified towns that you have so much confidence in.
И појешће летину твоју и хлеб твој, што синови твоји и кћери твоје хтеше јести, појешће овце твоје и говеда твоја, појешће винову лозу твоју и смокве твоје, и мачем ће затрти тврде градове твоје у које се уздаш.
18 But even at that time I won't completely destroy you, declares the Lord.
Али ни тада, вели Господ, нећу вас сасвим затрти.
19 When people ask you Jeremiah, “Why did the Lord our God do all these things to us?” you are to tell them, “In the same way you have abandoned me and served foreign gods here in your country, so you will serve foreigners in a country that isn't your own.”
Јер кад кажете: Зашто нам чини Господ Бог наш све ово? Тада им реци: Како остависте мене и служисте туђим боговима у земљи својој, тако ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.
20 Announce this to the people of Jacob and Judah:
Јавите ово у дому Јаковљевом, и огласите у Јуди, говорећи:
21 Listen to this, you foolish, stupid people, who have eyes but don't see, who have ears but don't hear.
Чујте ово, луди и безумни народе, који имате очи, а не видите, који имате уши, а не чујете.
22 Aren't you afraid of what I can do? declares the Lord. Don't you think you should tremble in my presence? I am the one who set up the shore as the sea's boundary, an everlasting limit that it can't cross. The waves crash against it, but they can't defeat it. They roar, but they can't cross the barrier.
Мене ли се нећете бојати? Вели Господ; од мене ли нећете дрхтати? Који поставих песак мору за међу вечном наредбом, и неће прећи преко ње; ако му и устају вали, неће надјачати, ако и буче, неће је прећи.
23 But you people have a stubborn and rebellious attitude. You have left me and gone your own way.
Али је у народа овог срце упорно и непокорно; одступише и отидоше.
24 You didn't think to say, “We should appreciate the Lord our God, who sends the autumn and spring rains at the right time, who makes sure we can have a harvest every year.”
Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву.
25 Your wrong actions have taken these benefits from you; your sins have deprived you of my blessings.
Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.
26 For there are wicked men among my people. They're like bird-trappers, secretly watching and waiting to catch people in their snare.
Јер се налазе у народу мом безбожници, који вребају као птичари кад се притаје, мећу замке да хватају људе.
27 Their homes are full of their ill-gotten gains, like cages full of birds. That's why they've become powerful and rich.
Као крлетка пуна птица тако су куће њихове пуне преваре; зато посташе велики и обогатише.
28 They've grown fat and smooth, and have become experts in evil. They deny justice to orphans, and they don't defend the rights of those in need.
Угојише се, сјају се, мимоилазе зло, не чине правде ни сирочету, и опет им је добро, и не дају правице убогима.
29 Shouldn't I punish them for all this? declares the Lord. Shouldn't I retaliate for what this nation has done?
Зато ли нећу походити? Вели Господ, и душа моја неће ли се осветити таквом народу?
30 Something horrible, something terrible has happened here in this country.
Чудо и страхота бива у земљи.
31 The prophets give false prophecies; the priests rule as they please. My people love it like this, but what will you do when it all falls apart?
Пророци пророкују лажно, и свештеници господују преко њих, и народу је мом то мило. А шта ћете радити на последак?
