Ezekiel 27
1 A message from the Lord came to me, saying,
Опет ми дође реч Господња говорећи:
2 “Son of man, sing a funeral song for Tyre.
И ти сине човечји, наричи за Тиром,
3 Tell Tyre, the city that stands at the gateway to the sea, supplying goods to many overseas nations, that this is what the Lord God says: Tyre, you say to yourself, ‘I'm so beautiful!’
И реци Тиру, који стоји на уласку морском, који тргује с народима на многим острвима: Овако вели Господ Господ: Тире, ти говораше: Ја сам сасвим леп.
4 Your borders extend far across the sea. Your builders put you together perfectly like a beautiful ship.
Међе су ти у срцу морском; који те зидаше, начинише те сасвим лепим.
5 They built you with pine timber from Mount Hermon. They used a cedar from Lebanon to make your mast.
Од јела сенирских градише ти даске, кедре с Ливана узимаше да ти граде ступове.
6 They made your oars with oaks from Bashan. They had wood from the island of Cyprus brought to make your deck and inlaid it with ivory.
Од храстова васанских градише ти весла, седишта ти градише од слонове кости и од шимшира с острва китејских.
7 They made your sail with the best linen from Egypt—this was your flag that everyone recognized. They used cloth dyed blue and purple from the coastlands of Elishah to make your awnings.
Танко платно мисирско изметано разапињао си да су ти једра; порфиром и скерлетом с острва елиских покривао си се.
8 Men from Sidon and Arvad did the rowing in your ship. You had your own skilled sailors from Tyre.
Становници сидонски и арвадски беху ти веслари; мудраци твоји, Тире, што беху у теби, беху ти крмари.
9 Expert craftsmen from Gebal were onboard to repair any leaks. All the other ships at sea came to trade with you and their sailors bartered for your goods.
Старешине и мудраци гевалски оправљаху у теби шта би ти се покварило; све лађе морске и лађари беху у теби тргујући с тобом.
10 Men from Persia, Lydia, and Put were soldiers in your army. They lived among you, hanging up their shields and helmets with you, making you famous.
Персијанци и Лудеји и Путеји беху у војсци твојој твоји војници; штитове и шлемове вешаху у теби; они те украшаваху.
11 Men of Arvad and Helech defended all your city walls, while those from Gammad protected your towers. They hung their shields all around your walls. They made you so successful.
Синови арвадски с твојом војском беху на зидовима твојим унаоколо, и Гамадеји беху у кулама твојим, штитове своје вешаху на зидовима твојим унаоколо, они ти довршиваху лепоту.
12 Tarshish traded with you because you had so much of everything. They paid for your goods with silver, iron, tin, and lead.
Тарсис трговаше с тобом многим свакојаким благом; са сребром, с гвожђем, с коситером и с оловом долажаху на сајмове твоје.
13 Greece, Tubal, and Meshech traded with you. They bought your goods, paying with slaves and objects made of bronze.
Јаван, Тувал и Месех беху твоји трговци; с душама људским и судима бронзаним долажаху на сајмове твоје.
14 People from Beth-togarmah traded horses, war horses, and mules for your goods.
А који су од дома Тогарминог, с коњима и коњицима и мазгама долажаху на сајмове твоје.
15 People from Dedan traded with you. You had marketplaces in many coastal areas where the people bartered with you using ivory tusks and ebony wood.
Синови Деданови беху трговци твоји, многих острва трговина беше у твојим рукама; кости слонове и дрво евеново доношаху ти у промену.
16 The Arameans traded with you because you had so much merchandise. They provided turquoise, purple cloth, embroidery, fine linen, coral, and red jasper in exchange for your goods.
Сирија трговаше с тобом мноштвом дела твојих, долажаше на сајмове твоје са смарагдом и порфиром и узводом и танким платном, и коралом и ахатом.
17 Judah and the country of Israel traded with you, paying you with wheat from Minnith, pastries and honey, olive oil and balm in return for your goods.
Јуда и земља Израиљева беху твоји трговци, долажаху на сајмове твоје са пшеницом минитском и финичком и медом и уљем и балсамом.
18 Because you had many different products, in fact so much of everything, Damascus traded with you using wine from Helbon, wool from Zahar.
Дамаск трговаше с тобом мноштвом дела твојих, мноштвом сваког блага, вином хелвонским и белом вуном.
19 Vedan and Javan from Izal bought your goods using wrought iron, cassia, and sweet calamus.
И Дан и Јаван и Мосел долажаху на сајмове твоје; урађено гвожђе и касију и цимет мењаху с тобом.
20 Dedan traded with you, providing riding blankets.
Дедан трговаше с тобом скупоценим простиркама за кола.
21 Arabia and all the leaders of Kedar traded with you, supplying lambs, rams, and goats.
Арапи и сви кнезови кидарски трговаху с тобом; с јагањцима и овновима и јарцима долажаху на сајмове твоје.
22 The merchants of Sheba and Raamah traded with you, exchanging gold, the very best spices, and precious stones for your goods.
Трговци савски и рамски трговаху с тобом; долажаху на сајмове твоје са свакојаким мирисима и свакојаким драгим камењем и златом.
23 Haran, Canneh, and Eden traded with you, as did Sheba, Asshur, and Chilmad.
Харан и Кана и Еден, трговци савски, Асур и Хилмад трговаху с тобом.
24 In your marketplaces they traded with you, providing the finest blue clothing, embroidery, carpets made with different colored threads, and strong ropes of twisted strands.
Ти трговаху с тобом свакојаким стварима, порфиром и узводом и ковчезима богатих накита, који се свезиваху ужима и беху од кедра.
25 Trade ships from Tarshish transported your goods. You were like a ship sailing the sea, filled with heavy cargo.
Лађе тарсиске беху прве у твојој трговини, и ти беше веома пун и веома славан у срцу морском.
26 Your rowers took you a long way out on the water, but the east wind broke you apart in there in the open ocean.
Веслари твоји одвезоше те на пучину; ветар источни разби те усред мора.
27 You've lost everything! You wealth, your goods, your cargo, your crew of sailors, officers, and repairmen, your traders and all the soldiers you had, along with everyone else on board, fall into the depths of the sea on the day of your shipwreck.
Благо твоје и сајмови твоји, трговина твоја, лађари твоји и крмари твоји и који оправљаху кварне лађе твоје, и трговци твоји и сви војници твоји и сав народ што беше у теби пашће у срце мору кад ти пропаднеш.
28 The land around shakes when your sailors scream.
Од вике твојих крмара усколебаће се вали морски.
29 All the rowers abandon their ships. The sailors and all the ships' officers stand on the shore.
И изаћи ће из ложа својих сви веслари, лађари, сви крмари морски, и стаће на земљу.
30 They shout out for you and burst out crying. They mourn for you by throwing dust on their heads and rolling in ashes.
И повикаће за тобом гласно и заридати горко, и посуће прахом главе своје и по пепелу ће се ваљати.
31 They shave their heads for you and clothe themselves in sackcloth. They weep for you, crying out in agony and heartfelt mourning
И за тобом ће се начинити ћелави, и припасаће кострет, и плакаће за тобом горко из срца, и горко ће ридати.
32 As they weep and wail over you, they sing a funeral song for you: ‘Who could compare to Tyre, now destroyed out in the sea?
И за тобом ће запевати у жалости својој и нарицаће за тобом: Ко је био као Тир, оборени усред мора?
33 You made many people happy when they received your goods from far across the sea. You made the kings of the earth rich with all your valuable goods and products.
Кад излажаху тргови твоји из мора, ситио си многе народе, мноштвом свог богатства и трговине своје обогаћивао си цареве земаљске.
34 Now you have been shipwrecked by the sea, sunk in deep water, and your cargo and your people have gone down with you.
Кад те разби море на дубокој води, трговина твоја и сав народ твој у теби паде.
35 Everyone living on the coastlands is shocked at what happened to you. Their kings are horrified; their faces twisted with fear.
Сви острвљани препадоше се од тебе, и цареви њихови уздрхташе се и пребледеше у лицу.
36 The traders of the nations hiss at you in derision; disaster has brought you down and you're finished forever.”
Трговци по народима зазвиждаше над тобом: постао си страхота, и неће те бити до века.
