< Ecclesiastes 6 >
1 I have observed another evil here on earth, and it has a great impact on humanity.
Има зло које видех под сунцем и често је међу људима:
2 God gives wealth, possessions, and honor to someone. They have everything they want. But God doesn't let them enjoy what they have. Instead somebody else does! This is hard to fathom, and is truly evil.
Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.
3 A man could have one hundred children, and grow old, but it wouldn't matter how long his life was if he couldn't enjoy it and at the end receive a decent burial. I would say that a stillborn child would be better off than him.
Да би ко родио сто синова и живео много година и дани би се века његовог веома намножили, а душа се његова не би наситила доброг, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.
4 The way a stillborn child comes into the world and then leaves is painfully hard to understand—arriving and departing in darkness—and who he would have been is never known.
Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;
5 He never saw the light of day or knew what it was like to live. Yet the child finds rest, and not this man.
Ни сунца не виде, нити шта позна, а почива боље него онај.
6 Even if this man were to live a thousand years twice over he still wouldn't be happy. Don't we all end up in the same place—the grave?
И да би живео две хиљаде година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно место?
7 Everyone works so they can live, but they're never satisfied.
Сав је труд човечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.
8 So then, what real advantage do wise people have over those who are fools? And do poor people really gain anything in knowing how to behave in front of others?
Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?
9 Be happy with what you have instead of running after what you don't! But this is also hard to do, like running after the wind.
Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.
10 Everything that exists has already been described. Everyone knows what people are like, and that you can't win an argument with a superior.
Шта је ко, давно је тим назван; и зна се да је човек и да се не може судити с јачим од себе.
11 For the more words you use, the harder it is to make sense. So what's the point?
Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?
12 Who knows what's best for us and our lives? During our short lives that pass like shadows we have many unanswered questions. And who can tell us what will happen when we're gone?
Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?