Ecclesiastes 4
1 Then I turned to consider all the ways people oppress others here on earth. Look at the tears of the oppressed—there's no one to comfort them! Powerful people oppress them, and there's no one to comfort them!
Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
2 I congratulated those who were already dead, for the dead are better off than those who are still alive and being oppressed.
Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
3 But best of all are those who have never existed—they haven't seen the evil things people do to each other here on earth.
Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
4 I observed that every skill in work comes from competition with others. Once again this is hard to understand, like trying to hold on to the elusive wind.
Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
5 Fools fold their arms and do nothing—so in the end they're all used up.
Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
6 It's better to earn a little without stress than a lot with too much stress and chasing after the wind.
Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
7 Then I turned to consider something else here on earth that is also frustratingly hard to understand.
Опет видех таштину под сунцем:
8 What about someone who has no family to help him, no brother or son, who works all the time, but isn't satisfied with the money he makes. “Who am I working for?” he asks himself. “Why am I preventing myself from enjoying life?” Such a situation is hard to explain—it's an evil business!
Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
9 Two are better than one, for they can help each other in their work.
Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
10 If one of them falls down, the other can help them up, but how sad it is for someone who falls down and doesn't have anyone to help them up.
Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
11 In the same way, if two people lie down together, they keep each other warm, but you can't keep yourself warm if you're alone.
Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
12 Someone fighting against one other person may win, but not if they are fighting against two. A cord made of three strands can't be torn apart quickly.
И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
13 A poor young person who's wise is better than an old and foolish king who no longer accepts advice.
Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
14 He may even come out of prison to reign over his kingdom, even though he was born poor.
Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
15 I observed everyone here on earth following the youth who takes his place.
Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
16 He is surrounded by crowds of supporters, but the next generation isn't happy with him. This also illustrates the passing nature of life whose meaning is elusive, like pursuing the wind for understanding.
Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
