Ecclesiastes 3
1 Everything has its own time—a time for all that happens here:
Свему има време, и сваком послу под небом има време.
2 A time of birth, and a time of death. A time of planting, and a time of harvest.
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
3 A time of killing, and a time of healing. A time of tearing down, and a time of building up.
Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
4 A time of crying, and a time of laughing. A time of mourning, and a time of dancing.
Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
5 A time of throwing away stones, and a time of gathering up stones. A time of embracing, and a time of avoiding embracing.
Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
6 A time of searching, and a time of giving up searching. A time of keeping, and a time of throwing away.
Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
7 A time of tearing, and a time of mending. A time of keeping quiet, a time of speaking up.
Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
8 A time of loving, and a time of hating. A time of warfare, and a time of peace.
Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
9 So what do you get for all your hard work?
Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
10 I have examined what God gives us to do.
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
11 Everything God does is beautifully timed, and even though he has also placed the idea of eternity in our minds, we can't fully understand what God does from beginning to end.
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
12 I concluded that there's nothing better than being happy and looking for the good in life.
Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
13 In addition everyone should eat and drink and enjoy their work—this is God's gift to us.
И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
14 I also concluded that everything God does lasts forever: nothing can be added to it or taken away from it. God acts in this way so that people may stand in awe of him.
Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
15 Whatever was, is; and whatever will be, has been, and God examines the whole of time.
Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
16 I also observed that here on earth there was evil even in the place where there was supposed to be justice; even where things were meant to be right, there was evil.
Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
17 But then I thought to myself, “Ultimately God will judge both those who do right and those who do wrong, and every deed and action, at the appointed time.”
И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
18 I also thought to myself, “Regarding what happens to human beings—God proves to us that we're no better than animals.”
Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19 For what happens to human beings is the same as what happens to animals—in the same way one dies, the other dies too. They all have the breath of life—so regarding any advantage human beings have over animals, there is none. Definitely this is very hard to understand!
Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20 They all end up in the same place—they all came from dust, and they all return to dust.
Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
21 Who really knows whether the breath of life of human beings goes up above, and the breath of life of animals goes down below to the earth?
Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
22 So I concluded that there's nothing better than for people to enjoy their work. This is what we are meant to do. For who can bring anyone back from the dead to show them what will happen after they die?
Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
