Ecclesiastes 1
1 Here are the words of the Teacher, the king of Jerusalem, David's son.
Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2 “Everything passes—it's so temporary! It's all so hard to understand!” says the Teacher.
Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3 What benefit do you get for slaving away in this life?
Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4 People come, and people go, but the earth lasts forever!
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5 The sun comes up, and the sun goes down, and then rushes to its place to rise again.
Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6 The wind blows south, and then turns to the north. Round and round it spins, finally coming full circle.
Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7 Streams all flow into the sea, but the sea never becomes full. The streams return to the place from where they came.
Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8 Everything just keeps on going. You can't say all there is to say. You can't see all there is to see. You can't hear all there is to hear.
Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9 Everything that was will continue to be; everything that has been done will be done again. Nothing new ever happens here.
Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10 There's nothing anyone can point to and say, “Look! Here's something new.” In fact it's been around for ages, long before our time.
Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11 The problem is we don't remember people from the past, and people in the future won't remember those who came before them.
Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12 I am the Teacher, and I was king over Israel, reigning from Jerusalem.
Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13 I decided to focus my mind to explore, using wisdom, everything that happens here on earth. This is a tough assignment that God has given people to keep them busy!
И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14 I examined everything people do here on earth, and discovered that it's all so temporary—trying to understand it is like trying to pin down the wind!
Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15 You can't straighten what is twisted, and you can't count what isn't there.
Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16 I thought to myself, “I've become very wise, wiser than all the kings of Jerusalem before me. My mind has gained a great deal of wisdom and knowledge.”
Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17 So I decided to use my mind to learn everything about wisdom, and madness and foolishness as well. But I found out that this is as hard as trying to catch hold of the wind.
И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18 For with great wisdom comes great frustration. The greater the knowledge, the greater the pain.
Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
