2 Samuel 9
1 David said, “Is there anyone still left of Saul's family so I can be kind to him for Jonathan's sake?”
И рече Давид: Има ли јоште ко да је остао од дома Сауловог? Да му учиним милост ради Јонатана.
2 There was a man called Ziba who used to be a servant of Saul's family. They called for him to come to David, and the king asked him, “Are you Ziba?” “Yes, I am your servant,” he replied.
А беше један слуга дома Сауловог, по имену Сива; и дозваше га к Давиду. И рече му цар: Јеси ли ти Сива? А он рече: Ја сам, слуга твој.
3 The king asked him, “Is there anyone still left of Saul's family so I can be kind to him as I promised before God?” “There's still one of Jonathan's sons, who is lame in both feet,” Ziba replied.
А цар рече: Има ли јоште ко од дома Сауловог да му учиним милост Божију? А Сива рече цару: Још има син Јонатанов, хром на ногу.
4 “Where is he?” asked the king. “He's in the town of Lo-debar, living in the home of Machir, son of Ammiel,” Ziba replied.
И рече му цар: Где је? А Сива рече цару: Ено га у дому Махира сина Амиловог у Лодевару.
5 So King David had him brought from Machir's home.
Тада посла цар Давид да га доведу из Лодевара из дома Махира сина Амиловог.
6 When Mephibosheth, son of Jonathan, son of Saul, came to David, he bowed facedown to the ground in respect. Then David said, “Welcome Mephibosheth.” “I am your servant,” he replied.
А кад дође к Давиду Мефивостеј син Јонатана сина Сауловог, паде на лице своје и поклони се. А Давид рече: Мефивостеју! А он рече: Ево слуге твог.
7 “Do not be afraid,” said David, “for I will truly be kind to you for the sake of your father Jonathan. I will return to you all the land owned by your grandfather Saul, and you will always eat at my table.”
А Давид му рече: Не бој се; јер ћу ти учинити милост Јонатана ради оца твог, даћу ти натраг све њиве Саула оца твог; а ти ћеш свагда јести за мојим столом.
8 Mephibosheth bowed down and said, “Who am I, your servant, that you should pay any attention to a dead dog like me?”
А он се поклони и рече: Ко сам ја слуга твој, те си погледао на мртвог пса као што сам ја?
9 Then the king called for Saul's servant Ziba and told him, “I have given to your master's grandson everything that belonged to Saul and his family.
И цар дозва Сиву слугу Сауловог, и рече му: Шта је год било Саулово и свега дома његовог, дао сам сину твог господара.
10 You and your sons and workers are to farm the ground for him and bring in the produce, so that your master's grandson will have food to eat. But Mephibosheth, your master's grandson, will always eat at my table.” Ziba had fifteen sons and twenty workers.
Ради му дакле земљу ти и синови твоји и слуге твоје, и доноси да син господара твог има хлеб да једе; али Мефивостеј син господара твог јешће свагда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуга.
11 Ziba replied to the king, “My lord the king, your servant will do everything that you have commanded.” So Mephibosheth ate at David's table like one of the king's sons.
И рече Сива цару: Како је цар господар мој заповедио слузи свом, све ће чинити слуга твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син.
12 Mephibosheth had a young son named Mica. All the people who lived in Ziba's house became Mephibosheth's servants.
А Мефивостеј имаше малог сина, коме име беше Миха; а сви који живљаху у дому Сивином беху слуге Мефивостејеве.
13 But Mephibosheth lived in Jerusalem, because he always ate at the king's table. He was lame in both feet.
А Мефивостеј сеђаше у Јерусалиму, јер свагда јеђаше за царевим столом, а беше хром на обе ноге.
