2 Kings 13
1 Jehoahaz, son of Jehu, became king of Israel in the twenty-third year of the reign of Joash, son of Ahaziah, king of Judah. He reigned in Samaria for seventeen years.
Године двадесет треће царовања Јоаса сина Охозијиног над Јудом зацари се Јоахаз, син Јујев над Израиљем у Самарији, и царова седамнаест година.
2 He did what was evil in the Lord's sight, and followed the sins that Jeroboam son of Nebat, had made Israel commit; he did not end them.
И чињаше што је зло пред Господом, јер хођаше за гресима Јеровоама, сина Наватовог, којима наведе на грех Израиља и не одступи од њих.
3 So the Lord was angry with Israel, and he repeatedly allowed them to be defeated by Hazael, king of Aram, and his son Ben-hadad.
Зато се разгневи Господ на Израиља и даде их у руке Азаилу, цару сирском и у руке Вен-Ададу сину Азаиловом за све оно време.
4 Jehoahaz asked the Lord for help, and the Lord responded to his request because he saw how badly the king of Aram was treating Israel.
Али се Јоахаз помоли Господу, и Господ га услиши, јер виде невољу Израиљеву, како их мучи цар сирски.
5 The Lord gave Israel someone who would save them so they no longer were under Aramean rule. Then the Israelites were able to go back to living in safety as before.
И даде Господ Израиљу избавитеља, те се опростише руке сирске, и живљаху синови Израиљеви у шаторима својим као пре.
6 Even so they did not end the sins that the house of Jeroboam had made Israel commit—they continued to follow them. The Asherah idol still stood in Samaria.
Али не одступише од грехова дома Јеровоамовог којима на грех наведе Израиља, него ходише у њима, и сам луг још стајаше у Самарији.
7 All that was left of Jehoahaz's army were fifty horsemen, ten chariots, and ten thousand soldiers, for the king of Aram had destroyed the rest, turning them into dust like that when grain is threshed.
А не оста Јоахазу народа више од педесет коњика и десет кола и десет хиљада пешака; него их поби цар сирски и сатре их, те бише као прах кад се врше.
8 The rest of what happened in Jehoahaz's reign, all he did, and his great achievements are recorded in the Book of Chronicles of the Kings of Israel.
А остала дела Јоахазова и све што је чинио, и јунаштва његова, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?
9 Jehoahaz died and was buried in Samaria. His son Jehoash succeeded him as king.
И почину Јоахаз код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на место његово зацари се Јоас, син његов.
10 Jehoash, son of Jehoahaz, became king of Israel in Samaria in the thirty-seventh year of the reign of King Joash of Judah, and he reigned for sixteen years.
Године тридесет седме царовања Јоасовог над Јудом зацари се Јоас, син Јоахазов над Израиљем у Самарији, и царова шеснаест година.
11 He did what was evil in the Lord's sight and did not end all the sins that Jeroboam, son of Nebat, had made Israel commit—he continued to follow them.
И чињаше што је зло пред Господом, не одступи ни од једног греха Јеровоама, сина Наватовог, који наведе Израиља на грех, него у њима хођаше.
12 The rest of what happened in Jehoash's reign, all he did, and his great achievements such as his war against Amaziah, king of Judah, are recorded in the Book of Chronicles of the Kings of Israel.
А остала дела Јоасова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао с Амасијом царем Јудиним, није ли то записано у дневнику царева Израиљевих?
13 Jehoash died, and Jeroboam sat on his throne. Jehoash was buried in Samaria with the kings of Israel.
И почину Јоас код отаца својих, а Јеровоам седе на престо његов; и погребоше Јоаса у Самарији код царева Израиљевих.
14 Elisha had become ill with a disease that would eventually kill him. Jehoash, king of Israel, went to visit him, and wept over him, saying, “My father, my father, the chariots and the horsemen of Israel!”
А Јелисије разболе се од болести, од које и умре; и Јоас, цар Израиљев дође к њему, и плачући пред њим говораше: Оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњици његови!
15 Elisha told him, “Find a bow and some arrows.” So Jehoash found a bow and some arrows.
А Јелисије му рече: Узми лук и стреле. И он узе лук и стреле.
16 Then Elisha said to the king of Israel, “Pick up the bow.” So the king picked up the bow. Elisha placed his hands on the king's hands.
Тада рече цару Израиљевом: Натегни лук руком својом. И натеже лук руком својом. А Јелисије метну руке своје цару на руке.
17 “Open the east window,” he told him. So the king opened it and Elisha said, “Shoot!” So he fired an arrow. Then Elisha explained, “This is the Lord's victory arrow representing the arrow of victory over the Arameans. You will attack the Arameans in Aphek and finish them off.”
И рече: Отвори прозор с истока. И отвори, а Јелисије рече: Пусти стрелу. И он пусти стрелу, а Јелисије рече: Стрела избављења Господњег, стрела избављења од Сираца; јер ћеш побити Сирце у Афеку, и сатрћеш их.
18 Then Elisha said, “Pick up the arrows!” So he picked them up. Elisha told the king of Israel, “Hit the ground with them!” He hit the ground three times, and then stopped.
Још рече: Узми стреле. И узе, а он рече цару Израиљевом: Удари у земљу. И удари три пута, па стаде.
19 The man of God got angry with him, telling him, “You should have hit the ground five or six times. Then you would have attacked the Arameans until you had completely destroyed them. But now you will only attack the Arameans three times.”
Тада се расрди на њ човек Божји и рече: Да си ударио пет пута или шест пута, тада би побио Сирце сасвим; а сада ћеш их само три пута разбити.
20 Elisha died and was buried. Raiders from the country of Moab used to invade Israel every spring.
Потом умре Јелисије, и погребоше га. А друге године ударише чете моавске на земљу.
21 On time some Israelites were burying a man when suddenly they saw some raiders coming, so they quickly threw the man into Elisha's tomb. As soon as he touched Elisha's bones, the man came back to life and stood up.
И догоди се кад погребаваху неког човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисијев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживе и уста на ноге своје.
22 Hazael, king of Aram, caused problems for Israel through all Jehoahaz's reign.
А Азаило цар сирски мучаше Израиља свега века Јоахазовог.
23 But the Lord graciously helped them and was kind to them. He looked after them because of his agreement with Abraham, Isaac, and Jacob. Even to this day he's been unwilling to destroy them or to throw them out of his presence.
Али се Господу сажали за њима и смилова се на њих и погледа на њих завета ради свог с Аврамом, Исаком и Јаковом, и не хте их истребити и не одврже их од себе досада.
24 When Hazael, king of Aram, died, his son Ben-hadad succeeded him as king.
И умре Азаило, цар сирски, и на његово се место зацари Вен-Адад, син његов.
25 Then Jehoash, son of Jehoahaz, recovered from Ben-hadad son of Hazael, the towns that Hazael had captured from his father Jehoahaz. Jehoash defeated Ben-hadad three times, and so recaptured the Israelite towns.
А Јоас, син Јоахазов поврати из руке Вен-Адада, сина Азаиловог, градове које беше Азаило узео ратом Јоахазу оцу његовом; три пута га разби Јоас, и поврати градове Израиљеве.
