Matthew 20
1 “For the kingdom of the heavens is like a certain landowner who went out early in the morning to hire workers for his vineyard.
Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
2 And agreeing with the workers for a denarius a day he sent them into his vineyard.
И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
3 And going out about the third hour [9 a.m.] he saw others standing idle in the marketplace.
И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
4 And he said to them, ‘You also go into the vineyard and I will give you whatever is right.’ So off they went.
И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
5 He went out again about the sixth hour, and the ninth, and did the same.
И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
6 Now about the eleventh hour he went out and found others standing idle, and he says to them, ‘Why have you stood here idle all day?’
И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
7 They say to him, ‘Because no one hired us.’ He says to them, ‘You also go into the vineyard, and you will receive whatever is right.’
Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
8 So when evening had come the owner of the vineyard says to his foreman, ‘Call the workers and pay them their wage, beginning at the last to the first.’
А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
9 The eleventh hour ones came and each received a denarius.
И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
10 So when the first ones came they supposed that they would receive more; yet each of them also received a denarius.
А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
11 When they received it they began grumbling against the landowner
И примивши викаху на господара.
12 saying, ‘These last worked only one hour, and you made them equal to us who bore the burden and the heat of the day!’
Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
13 But in answer he said to one of them: ‘Friend, I am not wronging you. Did you not agree with me for a denarius?
А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?
14 Take what is yours and go. I wish to give to this last one just as to you.
Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
15 Or is it not permissible for me to do what I want with what is mine? Is your eye evil because I am good?’
Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
16 Just so the last will be first, and the first last. For many are called, but few are chosen.”
Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
17 As Jesus was on His way to Jerusalem He took the twelve disciples aside on the road and said to them privately:
И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
18 “Listen! We are going up to Jerusalem and the Son of the Man will be betrayed to the chief priests and scribes; and they will condemn Him to death,
Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
19 and they will hand Him over to the Gentiles to mock, to scourge and to crucify. And on the third day He will rise!”
И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
20 Then the mother of Zebedee's sons approached Him, with her sons, and kneeling down she asked something from Him.
Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
21 So He said to her, “What do you wish?” She says to Him, “State that these my two sons may sit one on Your right and one on Your left in Your kingdom.”
А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
22 But in answer Jesus said: “You (pl.) do not know what you are asking. Are you able to drink the cup which I am about to drink, or to be baptized with the baptism that I am being baptized with?” They say to Him, “We are able.”
А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
23 And He says to them: “You will indeed drink my cup, and you will be baptized with the baptism that I am being baptized with, but to sit on my right and on my left is not mine to give; rather it is for those for whom it has been prepared by my Father.”
И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
24 Now when the ten heard it they were indignant at the two brothers.
И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
25 But summoning them Jesus said: “You know that the rulers of the nations lord it over them, and the great exercise authority over them;
А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
26 but it must not be so among you. Rather, whoever wants to become great among you must be your servant,
Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
27 and whoever wants to be first among you must be your slave;
И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
28 just like the Son of the Man—He did not come to be served but to serve, and to give His life as a ransom for many.”
Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
29 Now as they went on from Jericho a large crowd followed Him.
И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
30 And then, two blind men sitting alongside the road and hearing, “Jesus is passing by!” cried out saying, “Have mercy on us, Lord, Son of David!”
И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31 So the crowd threatened them to be quiet, but they cried out all the more saying, “Have mercy on us, Lord, Son of David!”
А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
32 Jesus stopped, called them and said, “What do you want me to do for you?”
И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
33 They say to Him, “Lord, that our eyes may be opened!”
Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
34 So Jesus had compassion and touched their eyes, and immediately their eyes received sight, and they followed Him.
И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
