James 1
1 James, a slave of God and of Sovereign Jesus Christ, to the twelve tribes that are in the Dispersion: Greetings.
Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
2 Count it all joy, my brothers, whenever you fall into various trials,
Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3 knowing that the testing of your faith produces endurance;
Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
4 but let that endurance have a complete work, so that you may be perfect and complete, falling short in nothing.
А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
5 But if any of you lacks wisdom, let him ask from the giving God, who gives to all liberally and does not reproach, and it will be given to him.
Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
6 However, let him ask in faith, with no doubting, because he who doubts is like a sea wave driven and tossed by the wind—
Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
7 such a man should not suppose that he will receive anything from the Lord,
Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
8 being a double-minded man, unstable in all his ways.
Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
9 Now the lowly brother should glory in his high position,
А понижени брат нека се хвали висином својом;
10 but the rich brother in his humiliation, because he will pass away like a flower of wild grass.
А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
11 For the sun rises with its burning heat and withers the grass, and its flower falls off and the beauty of its face perishes. Just so the rich man will be withered in his undertakings.
Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
12 A man who endures testing is blessed, because upon becoming approved he will receive the crown of the life that the Lord has promised to those loving Him.
Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
13 Let no one, upon being tempted, say, “I am being tempted by God,” because God is untemptable by evil, so He Himself does not tempt anyone.
Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
14 But each one is tempted by his own craving, being taken in tow and enticed.
Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
15 Then the craving, upon conceiving, gives birth to sin, and the sin, upon completion, delivers death.
Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
16 Do not be deceived, my beloved brothers:
Не варајте се, љубазна браћо моја!
17 every good giving and every perfect gift is from Above, coming down from the Father of the lights, with whom there is no variation or shadow of turning.
Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
18 Having willed it, He brought us forth by a word of truth, so that we might be a sort of firstfruits of His products.
Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
19 So then, my beloved brothers, let every man be quick to hear, slow to speak, slow to anger;
Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
20 because a man's anger does not achieve God's righteousness.
Јер срдња човечија не чини правде Божије.
21 Therefore, laying aside all filthiness and overflow of evil, receive with meekness the implanted Word which is able to save your souls.
Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
22 Further, become word doers and not just hearers, deceiving yourselves.
Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23 Because if anyone is a law hearer and not a doer, the same is like a man observing his physical face in a mirror;
Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
24 for he observes himself, then goes away and promptly forgets what he is like.
Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
25 But he who looks carefully into the perfect law of liberty and continues in it, he—not being a forgetful hearer but a work doer—he will be blessed in what he does.
Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
26 If anyone among you thinks he is religious, not bridling his tongue but deceiving his heart, his religion is useless.
Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
27 Pure and undefiled religion before God and Father is this: to care for orphans and widows in their adversity; to keep oneself unspotted from the world.
Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.
