Song of Solomon 2
1 I am the flower of the field, and the lily of the valleys.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 As the lily among thorns, so is my love among the daughters.
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 As the apple tree among the trees of the woods, so is my beloved among the sons. I sat down under his shadow, whom I desired: and his fruit was sweet to my palate.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 He brought me into the cellar of wine, he set in order charity in me.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Stay me up with flowers, compass me about with apples: because I languish with love.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 His left hand is under my head, and his right hand shall embrace me.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 I adjure you, O ye daughters of Jerusalem, by the roes, and the harts of the, fields, that you stir not up, nor make the beloved to awake, till she please.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 The voice of my beloved, behold he cometh leaping upon the mountains, skipping over the hills.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 My beloved is like a roe, or a young hart. Behold he standeth behind our wall, looking through the windows, looking through the lattices.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 Behold my beloved speaketh to me: Arise, make haste, my love, my dove, my beautiful one, and come.
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 For winter is now past, the rain is over and gone.
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 The flowers have appeared in our land, the time of pruning is come: the voice of the turtle is heard in our land:
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 The fig tree hath put forth her green figs: the vines in flower yield their sweet smell. Arise, my love, my beautiful one, and come:
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 My dove in the clefts of the rock, in the hollow places of the wall, shew me thy face, let thy voice sound in my ears: for thy voice is sweet, and thy face comely.
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Catch us the little foxes that destroy the vines: for our vineyard hath flourished.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 My beloved to me, and I to him who feedeth among the lilies,
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Till the day break, and the shadows retire. Return: be like, my beloved, to a roe, or to a young hart upon the mountains of Bether.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
