Psalms 9
1 Unto the end, for the hidden things of the Son. A psalm for David. I will give praise to thee, O Lord, with my whole heart: I will relate all thy wonders.
Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2 I will be glad and rejoice in thee: I will sing to thy name, O thou most high.
Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3 When my enemy shall be turned back: they shall be weakened and perish before thy face.
Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4 For thou hast maintained my judgment and my cause: thou hast sat on the throne, who judgest justice.
Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5 Thou hast rebuked the Gentiles, and the wicked one hath perished: thou hast blotted out their name for ever and ever.
Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6 The swords of the enemy have failed unto the end: and their cities thou hast destroyed. Their memory hath perished with a noise.
Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7 But the Lord remaineth for ever. He hath prepared his throne in judgment:
Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8 And he shall judge the world in equity, he shall judge the people in justice.
Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9 And the Lord is become a refuge for the poor: a helper in due time in tribulation.
Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10 And let them trust in thee who know thy name: for thou hast not forsaken them that seek thee, O Lord.
У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11 Sing ye to the Lord, who dwelleth in Sion: declare his ways among the Gentiles:
Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12 For requiring their blood he hath remembered the: he hath not forgotten the cry of the poor.
Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13 Have mercy on me, O Lord: see my humiliation which I suffer from my enemies.
Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14 Thou that liftest me up from the gates of death, that I may declare all thy praises in the gates of the daughter of Sion.
Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15 I will rejoice in thy salvation: the Gentiles have stuck fast in the destruction which they have prepared. Their foot hath been taken in the very snare which they hid.
Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16 The Lord shall be known when he executeth judgments: the sinner hath been caught in the works of his own hands.
Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; (Sheol h7585)
18 For the poor man shall not be forgotten to the end: the patience of the poor shall not perish for ever.
Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19 Arise, O Lord, let not man be strengthened: let the Gentiles be judged in thy sight.
Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20 Appoint, O Lord, a lawgiver over them: that the Gentiles may know themselves to be but men.
Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.
