Psalms 88
1 A canticle of a psalm for the sons of Core: unto the end, for Maheleth, to answer understanding of Eman the Ezrahite. O Lord, the God of my salvation: I have cried in the day, and in the night before thee.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Let my prayer come in before thee: incline thy ear to my petition.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 I am counted among them that go down to the pit: I am become as a man without help,
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 Free among the dead. Like the slain sleeping in the sepulchres, whom thou rememberest no more: and they are cast off from thy hand.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 They have laid me in the lower pit: in the dark places, and in the shadow of death.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Thy wrath is strong over me: and all thy waves thou hast brought in upon me.
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Thou hast put away my acquaintance far from me: they have set me an abomination to themselves. I was delivered up, and came not forth:
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 My eyes languished through poverty. All the day I cried to thee, O Lord: I stretched out my hands to thee.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Wilt thou shew wonders to the dead? or shall physicians raise to life, and give praise to thee?
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Shall any one in the sepulchre declare thy mercy: and thy truth in destruction?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Shall thy wonders be known in the dark; and thy justice in the land of forgetfulness?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 But I, O Lord, have cried to thee: and in the morning my prayer shall prevent thee.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Lord, why castest thou off my prayer: why turnest thou away thy face from me?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 I am poor, and in labours from my youth: and being exalted have been humbled and troubled.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Thy wrath hath come upon me: and thy terrors have troubled me.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 They have come round about me like water all the day: they have compassed me about together.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Friend and neighbour thou hast put far from me: and my acquaintance, because of misery.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
