Psalms 81
1 Unto the end, for the winepresses, a psalm for Asaph himself. Rejoice to God our helper: sing aloud to the God of Jacob.
Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
2 Take a psalm, and bring hither the timbrel: the pleasant psaltery with the harp.
Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
3 Blow up the trumpet on the new moon, on the noted day of your solemnity.
Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
4 For it is a commandment in Israel, and a judgment to the God of Jacob.
Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
5 He ordained it for a testimony in Joseph, when he came out of the land of Egypt: he heard a tongue which he knew not.
За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
6 He removed his back from the burdens: his hands had served in baskets.
"Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
7 Thou calledst upon me in affliction, and I delivered thee: I heard thee in the secret place of tempest: I proved thee at the waters of contradiction.
У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
8 Hear, O my people, and I will testify to thee: O Israel, if thou wilt hearken to me,
Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
9 There shall be no new god in thee: neither shalt thou adore a strange god.
Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
10 For I am the Lord thy God, who brought thee out of the land of Egypt: open thy mouth wide, and I will fill it.
Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
11 But my people heard not my voice: and Israel hearkened not to me.
Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
12 So I let them go according to the desires of their heart: they shall walk in their own inventions.
И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
13 If my people had heard me: if Israel had walked in my ways:
О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
14 I should soon have humbled their enemies, and laid my hand on them that troubled them.
Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
15 The enemies of the Lord have lied to him: and their time shall be for ever.
Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
16 And he fed them with the fat of wheat, and filled them with honey out of the rock.
Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
