Psalms 77
1 Unto the end, for Idithun, a psalm of Asaph. I cried to the Lord with my voice; to God with my voice, and he gave ear to me.
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 In the day of my trouble I sought God, with my hands lifted up to him in the night, and I was not deceived. My soul refused to be comforted:
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 I remembered God, and was delighted, and was exercised, and my spirit swooned away.
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 My eyes prevented the watches: I was troubled, and I spoke not.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 I thought upon the days of old: and I had in my mind the eternal years.
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 And I meditated in the night with my own heart: and I was exercised and I swept my spirit.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 Will God then cast off for ever? or will he never be more favourable again?
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Or will he cut off his mercy for ever, from generation to generation?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Or will God forget to shew mercy? or will he in his anger shut up his mercies?
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 And I said, Now have I begun: this is the change of the right hand of the most High.
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 I remembered the works of the Lord: for I will be mindful of thy wonders from the beginning.
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 And I will meditate on all thy works: and will be employed in thy inventions.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 Thy way, O God, is in the holy place: who is the great God like our God?
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Thou art the God that dost wonders. Thou hast made thy power known among the nations:
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 With thy arm thou hast redeemed thy people the children of Jacob and of Joseph.
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 The waters saw thee, O God, the waters saw thee: and they were afraid, and the depths were troubled.
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 Great was the noise of the waters: the clouds sent out a sound. For thy arrows pass:
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 The voice of thy thunder in a wheel. Thy lightnings enlightened the world: the earth shook and trembled.
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 Thy way is in the sea, and thy paths in many waters: and thy footsteps shall not be known.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Thou hast conducted thy people like sheep, by the hand of Moses and Aaron.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
