Psalms 64

1 Unto the end, a psalm for David. Hear, O God, my prayer, when I make supplication to thee: deliver my soul from the fear of the enemy.

Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшног непријатеља сачувај живот мој.

2 Thou hast protected me from the assembly of the malignant; from the multitude of the workers of iniquity.

Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,

3 For they have whetted their tongues like a sword; they have bent their bow a bitter thing,

Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,

4 To shoot in secret the undefiled.

Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;

5 They will shoot at him on a sudden, and will not fear: they are resolute in wickedness. They have talked of hiding snares; they have said: Who shall see them?

Утврђују себе у злим намерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: Ко ће их видети?

6 They have searched after iniquities: they have failed in their search. Man shall come to a deep heart:

Измишљају злочинства и говоре: Свршено је! Шта ће се радити, смишљено је! А шта је унутра и срце у човека дубоко је.

7 And God shall be exalted. The arrows of children are their wounds:

Али ће их Бог поразити; удариће их стрела изненада.

8 And their tongues against them are made weak. All that saw them were troubled;

Обориће један другог језиком својим. Ко их год види, бежаће од њих.

9 And every man was afraid. And they declared the works of God: and understood his doings.

Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дело Његово.

10 The just shall rejoice in the Lord, and shall hope in him: and all the upright in heart shall be praised.

А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у Њега, и хвалиће се сви који су правог срца.