Psalms 55
1 Unto the end, in verses, understanding for David. Hear, O God, my prayer, and despise not my supplication:
Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
2 Be attentive to me and hear me. I am grieved in my exercise; and am troubled,
Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
3 At the voice of the enemy, and at the tribulation of the sinner. For they have cast iniquities upon me: and in wrath they were troublesome to me.
Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
4 My heart is troubled within me: and the fear of death is fallen upon me.
Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
5 Fear and trembling are come upon me: and darkness hath covered me.
Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
6 And I said: Who will give me wings like a dove, and I will fly and be at rest?
И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
7 Lo, I have gone far off flying away; and I abode in the wilderness.
Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
8 I waited for him that hath saved me from pusillanimity of spirit, and a storm.
Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
9 Cast down, O Lord, and divide their tongues; for I have seen iniquity and contradiction in the city.
Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
10 Day and night shall iniquity surround it upon its walls: and in the midst thereof are labour,
Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
11 And injustice. And usury and deceit have not departed from its streets.
Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
12 For if my enemy had reviled me, I would verily have borne with it. And if he that hated me had spoken great things against me, I would perhaps have hidden myself from him.
Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
13 But thou a man of one mind, my guide, and my familiar,
Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
14 Who didst take sweetmeats together with me: in the house of God we walked with consent.
С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
15 Let death come upon them, and let them go down alive into hell. For there is wickedness in their dwellings: in the midst of them. (Sheol h7585)
Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. (Sheol h7585)
16 But I have cried to God: and the Lord will save me.
Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
17 Evening and morning, and at noon I will speak and declare: and he shall hear my voice.
Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
18 He shall redeem my soul in peace from them that draw near to me: for among many they were with me.
Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
19 God shall hear, and the Eternal shall humble them. For there is no change with them, and they have not feared God:
Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
20 He hath stretched forth his hand to repay. They have defiled his covenant,
Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
21 They are divided by the wrath Of his countenance, and his heart hath drawn near. His words are smoother than oil, and the same are darts.
Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
22 Cast thy care upon the Lord, and he shall sustain thee: he shall not suffer the just to waver for ever.
Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
23 But thou, O God, shalt bring them down into the pit of destruction. Bloody and deceitful men shall not live out half their days; but I will trust in thee, O Lord.
Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
