Psalms 53

1 Unto the end, for Maeleth, understandings to David. The fool said in his heart: There is no God. They are corrupted, and become abominable in iniquities: there is none that doth good.

Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; проневаљалише се и загрдеше у безакоњу, нема никога добро да твори.

2 God looked down from heaven on the children of men: to see if there were any that did understand, or did seek God.

Бог с неба погледа на синове човечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога.

3 All have gone aside, they are become unprofitable together, there is none that doth good, no not one.

Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једног.

4 Shall not all the workers of iniquity know, who eat up my people as they eat bread?

Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, и не призивају Бога?

5 They have not called upon God: there have they trembled for fear, where there was no fear. For God hath scattered the bones of them that please men: they have been confounded, because God hath despised them.

Дрхтаће од страха где страха нема. Јер ће Бог расути кости оних који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.

6 Who will give out of Sion the salvation of Israel? when God shall bring back the captivity of his people, Jacob shall rejoice, and Israel shall be glad.

Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.