Psalms 38
1 A psalm for David, for a remembrance of the sabbath. Rebuke me not, O Lord, in thy indignation; nor chastise me in thy wrath.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 For thy arrows are fastened in me: and thy hand hath been strong upon me.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 There is no health in my flesh, because of thy wrath: there is no peace for my bones, because of my sins.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 For my iniquities are gone over my head: and as a heavy burden are become heavy upon me.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 My sores are putrified and corrupted, because of my foolishness.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 I am become miserable, and am bowed down even to the end: I walked sorrowful all the day long.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 For my loins are filled with illusions; and there is no health in my flesh.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 I am afflicted and humbled exceedingly: I roared with the groaning of my heart.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Lord, all my desire is before thee, and my groaning is not hidden from thee.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 My heart is troubled, my strength hath left me, and the light of my eyes itself is not with me.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 My friends and my neighbours have drawn near, and stood against me. And they that were near me stood afar off:
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 And they that sought my soul used violence. And they that sought evils to me spoke vain things, and studied deceits all the day long.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 But I, as a deaf man, heard not: and as a dumb man not opening his mouth.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 And I became as a man that heareth not: and that hath no reproofs in his mouth.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 For in thee, O Lord, have I hoped: thou wilt hear me, O Lord my God.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 For I said: Lest at any time my enemies rejoice over me: and whilst my feet are moved, they speak great things against me.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 For I am ready for scourges: and my sorrow is continually before me.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 For I will declare my inequity: and I will think for my sin.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 But my enemies live, and are stronger that I: and they hate me wrongfully are multiplied.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 They that render evil for good, have detracted me, because I followed goodness.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Forsake me not, O Lord my God: do not thou depart from me.
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Attend unto my help, O Lord, the God of my salvation.
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
