Psalms 35
1 For David himself. Judge thou, O Lord, them that wrong me: overthrow them that fight against me.
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Take hold of arms and shield: and rise up to help me.
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Bring out the sword, and shut up the way against them that persecute me: say to my soul: I am thy salvation.
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Let them be confounded and ashamed that seek after my soul. Let them be turned back and be confounded that devise against me.
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Let them become as dust before the wind: and let the angel of the Lord straiten them.
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 Let their way become dark and slippery; and let the angel of the Lord pursue them.
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 For without cause they have hidden their net for me unto destruction: without cause they have upbraided my soul.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Let the snare which he knoweth not come upon him: and let the net which he hath hidden catch him: and let the net which he hath hidden catch him: and into that very snare let them fall.
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 But my soul shall rejoice in the Lord; and shall be delighted in his salvation.
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 All my bones shall say: Lord, who is like to thee? Who deliverest the poor from the hand of them that are stronger than he; the needy and the poor from them that strip him.
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Unjust witnesses rising up have asked me things I knew not.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 They repaid me evil for good: to the depriving me of my soul.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 But as for me, when they were troublesome to me, I was clothed with haircloth. I humbled my soul with fasting; and my prayer shall be turned into my bosom.
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 As a neighbour and as an own brother, so did I please: as one mourning and sorrowful so was I humbled.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 But they rejoiced against me, and came together: scourges were gathered together upon me, and I knew not.
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 They were separated, and repented not: they tempted me, they scoffed at me with scorn: they gnashed upon me with their teeth.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 Lord, when wilt thou look upon me? rescue thou soul from their malice: my only one from the lions.
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 I will give thanks to thee in a great church; I will praise thee in a strong people.
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 Let not them that are my enemies wrongfully rejoice over me: who have hated me without cause, and wink with the eyes.
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 For they spoke indeed peaceably to me; and speaking in the anger of the earth they devised guile.
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 And they opened their mouth wide against me; they said: Well done, well done, our eyes have seen it.
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Thou hast seen, O Lord, be not thou silent: O Lord, depart not from me.
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 Arise, and be attentive to my judgment: to my cause, my God, and my Lord.
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Judge me, O Lord my God according to thy justice, and let them not rejoice over me.
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 Let them not say in their hearts: It is well, it is well, to our mind: neither let them say: We have swallowed him up.
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Let them blush: and be ashamed together, who rejoice at my evils. Let them be clothed with confusion and shame, who speak great things against me.
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 Let them rejoice and be glad, who are well pleased with my justice, and let them say always: The Lord be magnified, who delights in the peace of his servant.
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 Any my tongue shall meditate thy justice, thy praise all the day long.
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
