Psalms 22
1 Unto the end, for the morning protection, a psalm for David. O God my God, look upon me: why hast thou forsaken me? Far from my salvation are the words of my sins.
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 O my God, I shall cry by day, and thou wilt not hear: and by night, and it shall not be reputed as folly in me.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 But thou dwellest in the holy place, the praise of Israel.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 In thee have our fathers hoped: they have hoped, and thou hast delivered them.
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 They cried to thee, and they were saved: they trusted in thee, and were not confounded.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 But I am a worm, and no man: the reproach of men, and the outcast of the people.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 All they that saw me have laughed me to scorn: they have spoken with the lips, and wagged the head.
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 He hoped in the Lord, let him deliver him: let him save him, seeing he delighteth in him.
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 For thou art he that hast drawn me out of the womb: my hope from the breasts of my mother.
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 I was cast upon thee from the womb. From my mother’s womb thou art my God,
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Depart not from me. For tribulation is very near: for there is none to help me.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Many calves have surrounded me: fat bulls have besieged me.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 They have opened their mouths against me, as a lion ravening and roaring.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 I am poured out like water; and all my bones are scattered. My heart is become like wax melting in the midst of my bowels.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 My strength is dried up like a potsherd, and my tongue hath cleaved to my jaws: and thou hast brought me down into the dust of death.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 For many dogs have encompassed me: the council of the malignant hath besieged me. They have dug my hands and feet.
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 They have numbered all my bones. And they have looked and stared upon me.
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 They parted my garments amongst them; and upon my vesture they cast lots.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 But thou, O Lord, remove not thy help to a distance from me; look towards my defence.
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Deliver, O God, my soul from the sword: my only one from the hand of the dog.
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Save me from the lion’s mouth; and my lowness from the horns of the unicorns.
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 I will declare thy name to my brethren: in the midst of the church will I praise thee.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 Ye that fear the Lord, praise him: all ye the seed of Jacob, glorify him.
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 Let all the seed of Israel fear him: because he hath not slighted nor despised the supplication of the poor man. Neither hath he turned away his face from me: and when I cried to him he heard me.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 With thee is my praise in a great church: I will pay my vows in the sight of them that fear him.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 The poor shall eat and shall be filled: and they shall praise the Lord that seek him: their hearts shall live for ever and ever.
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 All the ends of the earth shall remember, and shall be converted to the Lord: And all the kindreds of the Gentiles shall adore in his sight.
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 For the kingdom is the Lord’s; and he shall have dominion over the nations.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 All the fat ones of the earth have eaten and have adored: all they that go down to the earth shall fall before him.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 And to him my soul shall live: and my seed shall serve him.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 There shall be declared to the Lord a generation to come: and the heavens shall shew forth his justice to a people that shall be born, which the Lord hath made.
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
