Psalms 147
1 Praise ye the Lord, because psalm is good: to our God be joyful and comely praise.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 The Lord buildeth up Jerusalem: he will gather together the dispersed of Israel.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Who healeth the broken of heart, and bindeth up their bruises.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Who telleth the number of the stars: and calleth them all by their names.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Great is our Lord, and great is his power: and of his wisdom there is no number.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 The Lord lifteth up the meek, and bringeth the wicked down even to the ground.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Sing ye to the Lord with praise: sing to our God upon the harp.
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Who covereth the heaven with clouds, and prepareth rain for the earth. Who maketh grass to grow on the mountains, and herbs for the service of men.
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Who giveth to beasts their food: and to the young ravens that call upon him.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 He shall not delight in the strength of the horse: nor take pleasure in the legs of a man.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 The Lord taketh pleasure in them that fear him: and in them that hope in his mercy.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Praise the Lord, O Jerusalem: praise thy God, O Sion.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Because he hath strengthened the bolts of thy gates, he hath blessed thy children within thee.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Who hath placed peace in thy borders: and filleth thee with the fat of corn.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Who sendeth forth his speech to the earth: his word runneth swiftly.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Who giveth snow like wool: scattereth mists like ashes.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 He sendeth his crystal like morsels: who shall stand before the face of his cold?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 He shall send out his word, and shall melt them: his wind shall blow, and the waters shall run.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Who declareth his word to Jacob: his justices and his judgments to Israel.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 He hath not done in like manner to every nation: and his judgments he hath not made manifest to them. Alleluia.
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
