< Psalms 144 >
1 Blessed be the Lord my God, who teacheth my hands to fight, and my fingers to war.
Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2 My mercy, and my refuge: my support, and my deliverer: My protector, and I have hoped in him: who subdueth my people under me.
Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3 Lord, what is man, that thou art made known to him? or the son of man, that thou makest account of him?
Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4 Man is like to vanity: his days pass away like a shadow.
Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5 Lord, bow down thy heavens and descend: touch the mountains and they shall smoke.
Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6 Send forth lightning, and thou shalt scatter them: shoot out thy arrows, and thou shalt trouble them.
Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7 Put forth thy hand from on high, take me out, and deliver me from many waters: from the hand of strange children:
Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8 Whose mouth hath spoken vanity: and their right hand is the right hand of iniquity.
Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9 To thee, O God, I will sing a new canticle: on the psaltery and an instrument of ten strings I will sing praises to thee.
Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10 Who givest salvation to kings: who hast redeemed thy servant David from the malicious sword:
Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11 Deliver me, And rescue me out of the hand of strange children; whose mouth hath spoken vanity: and their right hand is the right hand of iniquity:
Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12 Whose sons are as new plants in their youth: Their daughters decked out, adorned round about after the similitude of a temple:
Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13 Their storehouses full, flowing out of this into that. Their sheep fruitful in young, abounding in their goings forth:
Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14 Their oxen fat. There is no breach of wall, nor passage, nor crying out in their streets.
Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15 They have called the people happy, that hath these things: but happy is that people whose God is the Lord.
Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!