Psalms 127

1 Unless the Lord build the house, they labour in vain that build it. Unless the Lord keep the city, he watcheth in vain that keepeth it.

Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар.

2 It is vain for you to rise before light, rise ye after you have sitten, you that eat the bread of sorrow. When he shall give sleep to his beloved,

Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.

3 Behold the inheritance of the Lord are children: the reward, the fruit of the womb.

Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.

4 As arrows in the hand of the mighty, so the children of them that have been shaken.

Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.

5 Blessed is the man that hath filled the desire with them; he shall not be confounded when he shall speak to his enemies in the gate.

Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.