Psalms 12

1 Unto the end; for the octave, a psalm for David. Save me, O Lord, for there is now no saint: truths are decayed from among the children of men.

Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим

2 They have spoken vain things every one to his neighbour: with deceitful lips, and with a double heart have they spoken.

Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.

3 May the Lord destroy all deceitful lips, and the tongue that speaketh proud things.

Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

4 Who have said: We will magnify our tongue; our lips are our own; who is Lord over us?

Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

5 By reason of the misery of the needy, and the groans of the poor, now will I arise, saith the Lord. I win set him in safety; I will deal confidently in his regard.

Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

6 The words of the Lord are pure words: as silver tried by the fire, purged from the earth refined seven times.

Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

7 Thou, O Lord, wilt preserve us: and keep us from this generation for ever.

Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.

8 The wicked walk round about: according to thy highness, thou best multiplied the children of men.

Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.