Psalms 109
1 Unto the end, a psalm for David.
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 O God, be not thou silent in thy praise: for the mouth of the wicked and the mouth of the deceitful man is opened against me.
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 They have spoken against with deceitful tongues; and they have compassed me about with words of hatred; and have fought against me without cause.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 Instead of making me a return of love, they detracted me: but I gave myself to prayer.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 And they repaid me evil for good: and hatred for my love.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Set thou the sinner over him: and may the devil stand at his right hand.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 When he is judged, may he go out condemned; and may his prayer be turned to sin.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 May his days be few: and his bishopric let another take.
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 May his children be fatherless, and his wife a widow.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Let his children be carried about vagabonds, and beg; and let them be cast out of their dwellings.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 May the userer search all his substance: and let strangers plunder his labours.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 May there be none to help him: nor none to pity his fatherless offspring.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 May his posterity be cut off; in one generation may his name be blotted out.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 May the iniquity of his fathers be remembered in the sight of the Lord: and let not the sin of his mother be blotted out.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 May they be before the lord continually, and let the memory of them perish from the earth:
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Because he remembered not to show mercy,
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 But persecuted the poor man and the beggar; and the broken in heart, to put him to death.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 And he loved cursing, and it shall come unto him: and he would not have blessing, and it shall be far from him. And he put on cursing, like a garment: and it went in like water into his entrails, and like oil in his bones.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 May it be unto him like a garment which covereth him; and like a girdle with which he is girded continually.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 This is the work of them who detract me before the Lord; and who speak evils against my soul.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 But thou, O Lord, do with for thy names sake: because thy mercy is sweet. Do thou deliver me.
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 For I am poor and needy, and my heart is troubled within me.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 I am taken away like the shadow when it declineth: and I am shaken off as locusts.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 My knees are weakened through fasting: and my flesh is changed for oil.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 And I am become a reproach to them: they saw me and they shaked their heads,
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Help me, O Lord my God; save me according to thy mercy.
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 And let them know that this is thy hand: and that thou, O Lord, hast done it.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 They will curse and thou will bless: let them that rise up against me be confounded: but thy servant shall rejoice.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Let them that detract me be clothed with shame: and let them be covered with the their confusion as with a double cloak.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 I will give great thanks to the Lord with my mouth: and in the midst of many I will praise him.
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 Because he hath stood at the right hand of the poor, to save my soul from persecutors.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
