Psalms 102
1 The prayer of the poor man, when he was anxious, and poured out his supplication before the Lord. Hear, O Lord, my prayer: and let my cry come to thee.
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Turn not away thy face from me: in the day when I am in trouble, incline thy ear to me. In what day soever I shall call upon thee, hear me speedily.
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 For my days are vanished like smoke: and my bones are grown dry like fuel for the fire.
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 I am smitten as grass, and my heart is withered: because I forgot to eat my bread.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 Through the voice of my groaning, my bone hath cleaved to my flesh.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 I am become like to a pelican of the wilderness: I am like a night raven in the house.
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 I have watched, and am become as a sparrow all alone on the housetop.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 All the day long my enemies reproached me: and they that praised me did swear against me.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 For I did eat ashes like bread, and mingled my drink with weeping.
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 Because of thy anger and indignation: for having lifted me up thou hast thrown me down.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 My days have declined like a shadow, and I am withered like grass.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 But thou, O Lord, endurest for ever: and thy memorial to all generations.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 Thou shalt arise and have mercy on Sion: for it is time to have mercy on it, for the time is come.
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 For the stones thereof have pleased thy servants: and they shall have pity on the earth thereof.
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 And the Gentiles shall fear thy name, O Lord, and all the kings of the earth thy glory.
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 For the Lord hath built up Sion: and he shall be seen in his glory.
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 He hath had regard to the prayer of the humble: and he hath not despised their petition.
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 Let these things be written unto another generation: and the people that shall be created shall praise the Lord:
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 Because he hath looked forth from his high sanctuary: from heaven the Lord hath looked upon the earth.
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 That he might hear the groans of them that are in fetters: that he might release the children of the slain:
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 That they may declare the name of the Lord in Sion: and his praise in Jerusalem;
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 When the people assemble together, and kings, to serve the Lord.
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 He answered him in the way of his strength: Declare unto me the fewness of my days.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 Call me not away in the midst of my days: thy years are unto generation and generation.
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 In the beginning, O Lord, thou foundedst the earth: and the heavens are the works of thy hands.
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 They shall perish but thou remainest: and all of them shall grow old like a garment: And as a vesture thou shalt change them, and they shall be changed.
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 But thou art always the selfsame, and thy years shall not fail.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 The children of thy servants shall continue: and their seed shall be directed for ever.
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
