Proverbs 5
1 My son, attend to my wisdom, and incline thy ear to my prudence.
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 That thou mayst keep thoughts, and thy lips may preserve instruction. Mind not the deceit of a woman.
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 For the lips of a harlot are like a honeycomb dropping, and her throat is smoother than oil.
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 But her end is bitter as wormwood, and sharp as a two-edged sword.
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 They walk not by the path of life, her steps are wandering, and unaccountable.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Now therefore, my son, hear me, and depart not from the words of my mouth.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Remove thy way far from her, and come not nigh the doors of her house.
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 Give not thy honour to strangers, and thy years to the cruel.
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 Lest strangers be filled with thy strength, and thy labours be in another man’s house,
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 And thou mourn it the last, when thou shalt have spent thy flesh and thy body, and say:
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 Why have I hated instruction, and my heart consented not to reproof,
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 And have not heard the voice of them that taught me, and have not inclined my ear to masters?
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 I have almost been in all evil, in the midst of the church and of the congregation.
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Drink water out of thy own cistern, and the streams of thy own well:
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 Let thy fountains be conveyed abroad, and in the streets divide thy waters.
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 Keep them to thyself alone, neither let strangers be partakers with thee.
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Let thy vein be blessed, and rejoice with the wife of thy youth:
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 Let her be thy dearest hind, and most agreeable fawn: let her breasts inebriate thee at all times; he thou delighted continually with her love.
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 Why art thou seduced, my son, by a strange woman, and art cherished in the bosom of another?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 The Lord beholdeth the ways of man, and considereth all his steps.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 His own iniquities catch the wicked, and he is fast bound with the ropes of his own sins.
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 He shall die, because he hath not received instruction, and in the multitude of his folly he shall be deceived.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
