Proverbs 31
1 The words of king Lamuel. The vision wherewith his mother instructed him.
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 What, O my beloved, what, O the beloved of my womb, what, O the beloved of my vows?
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3 Give not thy substance to women, and thy riches to destroy kings.
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4 Give not to kings, O Lamuel, give not wine to kings: because there is no secret where drunkenness reigneth:
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 And lest they drink and forget judgments, and pervert the cause of the children of the poor.
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6 Give strong drink to them that are sad: and wine to them that are grieved in mind:
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7 Let them drink, and forget their want, and remember their sorrow no more.
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8 Open thy mouth for the dumb, and for the causes of all the children that pass.
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9 Open thy mouth, decree that which is just, and do justice to the needy and poor.
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 Who shall find a valiant woman? far and from the uttermost coasts is the price of her.
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11 The heart of her husband trusteth in her, and he shall have no need of spoils.
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12 She will render him good, and not evil, all the days of her life.
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13 She hath sought wool and flax, and hath wrought by the counsel of her hands.
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 She is like the merchant’s ship, she bringeth her bread from afar.
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 And she hath risen in the night, and given a prey to her household, and victuals to her maidens.
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16 She hath considered a field, and bought it: with the fruit of her hands she hath planted a vineyard.
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 She hath girded her loins with strength, and hath strengthened her arm.
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18 She hath tasted and seen that her traffic is good: her lamp shall not be put out in the night.
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 She hath put out her hand to strong things, and her fingers have taken hold of the spindle.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20 She hath opened her hand to the needy, and stretched out her hands to the poor.
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 She shall not fear for her house in the cold of snow: for all her domestics are clothed with double garments.
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22 She hath made for herself clothing of tapestry: fine linen, and purple is her covering.
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23 Her husband is honourable in the gates, when he sitteth among the senators of the land.
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 She made fine linen, and sold it, and delivered a girdle to the Chanaanite.
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Strength and beauty are her clothing, and she shall laugh in the latter day.
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26 She hath opened her mouth to wisdom, and the law of clemency is on her tongue.
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27 She hath looked well to the paths of her house, and hath not eaten her bread idle.
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28 Her children rose up, and called her blessed: her husband, and he praised her.
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29 Many daughters have gathered together riches: thou hast surpassed them all.
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 Favour is deceitful, and beauty is vain: the woman that feareth the Lord, she shall be praised.
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Give her of the fruit of her hands: and let her works praise her in the gates.
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
