Proverbs 23
1 When thou shalt sit to eat with a prince, consider diligently what is set before thy face.
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2 And put a knife to thy throat, if it be so that thou have thy soul in thy own power.
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3 Be not desirous of his meats, in which is the bread of deceit.
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4 Labour not to be rich: but set bounds to thy prudence.
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5 Lift not up thy eyes to riches which thou canst not have: because they shall make themselves wings like those of an eagle, and shall fly towards heaven.
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6 Eat not with an envious man, and desire not his meats:
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7 Because like a soothsayer, and diviner, he thinketh that which he knoweth not. Eat and drink, will he say to thee: and his mind is not with thee.
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8 The meats which thou hadst eaten, thou shalt vomit up: and shalt loose thy beautiful words.
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9 Speak not in the ears of fools: because they will despise the instruction of thy speech.
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10 Touch not the bounds of little ones: and enter not into the field of the fatherless:
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11 For their near kinsman is strong: and he will judge their cause against thee.
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12 Let thy heart apply itself to instruction: and thy ears to words of knowledge.
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13 Withhold not correction from a child: for if thou strike him with the rod, he shall not die.
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol h7585)
15 My son, if thy mind be wise, my heart shall rejoice with thee:
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16 And my reins shall rejoice, when thy lips shall speak what is right.
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17 Let not thy heart envy sinners: but be thou in the fear of the Lord all the day long:
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18 Because thou shalt have hope in the latter end, and thy expectation shall not be taken away.
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19 Hear thou, my son, and be wise: and guide thy mind in the way.
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20 Be not in the feasts of great drinkers, nor in their revellings, who contribute flesh to eat:
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21 Because they that give themselves to drinking, and that club together shall be consumed; and drowsiness shall be clothed with rags.
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22 Hearken to thy father, that beget thee: and despise not thy mother when she is old.
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23 Buy truth, and do not sell wisdom, and instruction, and understanding.
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24 The father of the just rejoiceth greatly: he that hath begotten a wise son, shall have joy in him.
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25 Let thy father, and thy mother be joyful, and let her rejoice that bore thee.
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26 My son, give me thy heart: and let thy eyes keep my ways.
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27 For a harlot is a deep ditch: and a strange woman is a narrow pit.
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28 She lieth in wait in the way as a robber, and him whom she shall see unwary, she will kill.
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29 Who hath woe? whose father hath woe? who hath contentions? who falls into pits? who hath wounds without cause? who hath redness of eyes?
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30 Surely they that pass their time in wine, and study to drink of their cups.
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31 Look not upon the wine when it is yellow, when the colour thereof shineth in the glass: it goeth in pleasantly,
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32 But in the end, it will bite like a snake, and will spread abroad poison like a basilisk.
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33 Thy eyes shall behold strange women, and thy heart shall utter perverse things.
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34 And thou shalt be as one sleeping in the midst of the sea, and as a pilot fast asleep, when the stern is lost.
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35 And thou shalt say: They have beaten me, but I was not sensible of pain: they drew me, and I felt not: when shall I awake, and find wine again?
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
