Proverbs 22
1 A good name is better than great riches: and good favour is above silver and gold.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 The rich and poor have met one another: the Lord is the maker of them both.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 The prudent man saw the evil, and hid himself: the simple passed on, and suffered loss.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 The fruit of humility is the fear of the Lord, riches and glory and life.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Arms and swords are in the way of the perverse: but he that keepeth his own soul departeth far from them.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6 It is a proverb: A young man according to his way, even when he is old he will not depart from it.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 The rich ruleth over the poor: and the borrower is servant to him that lendeth.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 He that soweth iniquity shall reap evils, and with the rod of his anger he shall be consumed.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 He that is inclined to mercy shall be blessed: for of his bread he hath given to the poor. He that maketh presents shall purchase victory and honour: but he carrieth away the souls of the receivers.
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Cast out the scoffer, and contention shall go out with him, and quarrels and reproaches shall cease.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 He that loveth cleanness of heart, for the grace of his lips shall have the king for his friend.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 The eyes of the Lord preserve knowledge: and the words of the unjust are overthrown.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 The slothful man saith: There is a lion without, I shall be slain in the midst of the streets.
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 The mouth of a strange woman is a deep pit: he whom the Lord is angry with, shall fall into it.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 Folly is bound up in the heart of a child, and the rod of correction shall drive it away.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 He that oppresseth the poor, to increase his own riches, shall himself give to one that is richer, and shall be in need.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Incline thy ear, and hear the words of the wise: and apply thy heart to my doctrine:
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 Which shall be beautiful for thee, if thou keep it in thy bowels, and it shall flow in thy lips:
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 That thy trust may be in the Lord, wherefore I have also shewn it to thee this day.
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 Behold I have described it to thee three manner of ways, in thoughts and knowledge:
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 That I might shew thee the certainty, and the words of truth, to answer out of these to them that sent thee.
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 Do no violence to the poor, because he is poor: and do not oppress the needy in the gate:
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 Because the Lord will judge his cause, and will afflict them that have afflicted his soul.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 Be not a friend to an angry man, and do not walk with a furious man:
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 Lest perhaps thou learn his ways, and take scandal to thy soul.
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 Be not with them that fasten down their hands, and that offer themselves sureties for debts:
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 For if thou have not wherewith to restore, what cause is there, that he should take the covering from thy bed?
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 Pass not beyond the ancient bounds which thy fathers have set.
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 Hast thou seen a man swift in his work? he shall stand before kings, and shall not be before those that are obscure.
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
