Proverbs 19
1 Better is the poor man, that walketh in his simplicity, than a rich man that is perverse in his lips, and unwise.
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 Where there is no knowledge of the soul, there is no good: and he that is hasty with his feet shall stumble.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 The folly of a man supplanteth his seeps: and he fretteth in his mind against God.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 Riches make many friends: but from the poor man, even they whom he had, depart.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 A false witness shall not be unpunished: and he that speaketh lies shall not escape.
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 Many honour the person of him that is mighty, and are friends of him that giveth gifts.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 The brethren of the poor man hate him: moreover also his friends have departed far from him. He that followeth after words only, shall have nothing.
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 But he that possesseth a mind, loveth his own soul, and he that keepeth prudence shall find good things.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 A false witness shall not be unpunished: and he that speaketh lies, shall perish.
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 Delicacies are not seemly for a fool: nor for a servant to have rule over princes.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 The learning of a man is known by patience and his glory is to pass over wrongs.
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 As the roaring of a lion, so also is the anger of a king: and his cheerfulness as the dew upon the grass.
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 A foolish son is the grief of his father: and a wrangling wife is like a roof continually dropping through.
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 House and riches are given by parents: but a prudent wife is properly from the Lord.
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 Slothfulness casteth into a deep sleep, and an idle soul shall suffer hunger.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 He that keepeth the commandment, keepeth his own soul: but he that neglecteth his own way, shall die.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 He that hath mercy on the poor, lendeth to the Lord: and he will repay him.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 Chastise thy son, despair not: but to the killing of him set not thy soul.
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 He that is impatient, shall suffer damage: and when he shall take away he shall add another thing.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 Hear counsel, and receive instruction, that thou mayst be wise in thy latter end.
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 There are many thoughts in the heart of a man: but the will of the Lord shall stand firm.
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 A needy man is merciful: and better is the poor than the lying man.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 The fear of the Lord is unto life: and he shall abide in fulness without being visited with evil.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 The slothful hideth his hand under his armpit, and will not so much as bring it to his mouth.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 The wicked man being; scourged, the fool shall be wiser: but if thou rebuke a wise man he will understand discipline.
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 He that afflicteth his father, and chaseth away his mother, is infamous and unhappy.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 Cease not, O my son, to hear instruction, and be not ignorant of the words of knowledge.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 An unjust witness scorneth judgment: and the mouth of the wicked devoureth iniquity.
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 Judgments are prepared for scorners: and striking hammers for the bodies of fools.
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
