Proverbs 18
1 He that hath a mind to depart from a friend seeketh occasions: he shall ever be subject to reproach.
Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2 A fool receiveth not the words of prudence: unless thou say those things which are in his heart.
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 The wicked man when he is come into the depth of sins, contemneth: but ignominy and reproach follow him.
Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4 Words from the mouth of a men are as deep water: and the fountain of wisdom as an overflowing stream.
Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5 It is not good to accept the person of the wicked, to decline from the truth of judgment.
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 The lips of a fool intermeddle with strife: and his mouth provoketh quarrels.
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7 The mouth of a fool is his destruction: and his lips are the ruin of his soul.
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 The words of the double tongued are as if they were harmless: and they reach even to the inner parts of the bowels. Fear casteth down the slothful: and the souls of the effeminate shall be hungry.
Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9 He that is loose and slack in his work, is the brother of him that wasteth his own works.
И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10 The name of the Lord is a strong tower: the just runneth to it, and shall be exalted.
Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11 The substance of the rich man is the city of his strength, and as a strong wall compassing him about.
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 Before destruction, the heart of a man is exalted: and before he be glorified, it is humbled.
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13 He that answereth before he heareth sheweth himself to be a fool, and worthy of confusion.
Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14 The spirit of a man upholdeth his infirmity: but a spirit that is easily angered, who can bear?
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 A wise heart shall acquire knowledge: and the ear of the wise seeketh instruction.
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16 A man’s gift enlargeth his may, and maketh him room before princes.
Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17 The just is first accuser of himself: his friend cometh, and shall search him.
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 The lot suppresseth contentions, and determineth even between the mighty.
Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19 A brother that is helped by his brother, is like a strong city: and judgments are like the bars of cities.
Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20 Of the fruit of a man’s mouth shall his belly be satisfied: and the offspring of his lips shall fill him.
Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21 Death and life are in the power of the tongue: they that love it, shall eat the fruits thereof.
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 He that hath found a good wife, hath found a good thing, and shall receive a pleasure from the Lord. He that driveth away a good wife, driveth away a good thing: but he that keepeth an adulteress, is foolish and wicked.
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23 The poor will speak with supplications, and the rich will speak roughly.
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 A man amiable in society, shall be more friendly than a brother.
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.
