Proverbs 12
1 He that loveth correction, loveth knowledge: but he that hateth reproof is foolish.
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 He that is good, shall draw grace from the Lord: but he that trusteth in his own devices doth wickedly.
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
3 Men shall not be strengthened by wickedness: and the root of the just shall not be moved.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
4 A diligent woman is a crown to her husband: and she that doth things worthy of confusion, is a rottenness in his bones.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5 The thoughts of the just are judgments: and the counsels of the wicked are deceitful.
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 The words of the wicked lie in wait for blood: the mouth of the just shall deliver them.
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 Turn the wicked, and they shall not be: but the house of the just shall stand firm.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
8 A man shall be known by his learning: but he that is vain and foolish, shall be exposed to contempt.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
9 Better is the poor man that provideth for himself, than he that is glorious and wanteth bread.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 The just regardeth the lives of his beasts: but the bowels of the wicked are cruel.
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 He that tilleth his land shall be satisfied with bread: but he that pursueth idleness is very foolish. He that is delighted in passing his time over wine, leaveth a reproach in his strong holds.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 The desire of the wicked is the fortification of evil men: but the root of the just shall prosper.
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
13 For the sins of the lips ruin draweth nigh to the evil mall: but the just shall escape out of distress.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 By the fruit of his own mouth shall a man be filled with good things, and according to the works of his hands it shall be repaid him.
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
15 The way of a fool is right in his own eyes: but he that is wise hearkeneth unto counsels.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
16 A fool immediately sheweth his anger: but he that dissembleth injuries is wise.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17 He that speaketh that which he knoweth, sheweth forth justice: but he that lieth, is a deceitful witness.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 There is that promiseth, and is pricked as it were with a sword of conscience: but the tongue of the wise is health.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
19 The lip of truth shall be steadfast for ever: but he that is a hasty witness, frameth a lying tongue.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
20 Deceit is in the heart of them that think evil things: but joy followeth them that take counsels of peace.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
21 Whatsoever shall befall the just man. it shall not make him sad: but the wicked shall be filled with mischief.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22 Lying lips are an abomination to the Lord: but they that deal faithfully please him.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
23 A cautious man concealeth knowledge: and the heart of fools publisheth folly.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
24 The hand of the valiant shall bear rule: but that which is slothful, shall be under tribute.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
25 Grief in the heart of a man shall bring him low, but with a good word he shall be made glad.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
26 He that neglecteth a loss for the sake of a friend, is just: but the way of the wicked shall deceive them.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
27 The deceitful man shall not find gain: but the substance of a just man shall be precious gold.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
28 In the path of justice is life: but the by-way leadeth to death.
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
