Proverbs 1
1 The parables of Solomon, the son of David, king of Israel.
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 To know wisdom, and instruction:
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 To understand the words of prudence: and to receive the instruction of doctrine, justice, and judgment, and equity:
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 To give subtilty to little ones, to the young man knowledge and understanding.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 A wise man shall hear and shall be wiser: and he that understandeth, shall possess governments.
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 He shall understand a parable, and the interpretation, the words of the wise, and their mysterious sayings.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 The fear of the Lord is the beginning of wisdom. Fools despise wisdom and instruction.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 My son, hear the instruction of thy father, and forsake not the law of thy mother:
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 That grace may be added to thy head, and a chain of gold to thy neck.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 My son, if sinners shall entice thee, consent not to them.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 If they shall say: Come with us, let us lie in wait for blood, let us hide snares for the innocent without cause:
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 Let us swallow him up alive like hell, and whole as one that goeth down into the pit. (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 We shall find all precious substance, we shall fill our houses with spoils.
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Cast in thy lot with us, let us all have one purse.
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 My son, walk not thou with them, restrain thy foot from their paths.
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 For their feet run to evil, and make haste to shed blood.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 But a net is spread in vain before the eyes of them that have wings.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 And they themselves lie in wait for their own blood, and practise deceits against their own souls.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 So the wage of every covetous man destroy the souls of the possessors.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Wisdom preacheth abroad, she uttereth her voice in the streets:
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 At the head of multitudes she crieth out, in the entrance of the gates of the city she uttereth her words, saying:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 O children, how long will you love childishness, and fools covet those things which are hurtful to themselves, and the unwise hate knowledge?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Turn ye at my reproof: behold I will utter my spirit to you, and will shew you my words.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Because I called, and you refused: I stretched out my hand, and there was none that regarded.
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 You have despised all my counsel, and have neglected my reprehensions.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 I also will laugh in your destruction, and will mock when that shall come to you which you feared.
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 When sudden calamity shall fall on you, and destruction, as a tempest, shall be at hand: when tribulation and distress shall come upon you:
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Then shall they call upon me, and I will not hear: they shall rise in the morning and shall not find me:
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Because they have hated instruction and received not the fear of the Lord,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 Nor consented to my counsel, but despised all my reproof.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Therefore they shall eat the fruit of their own way, and shall be filled with their own devices.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 The turning away of little ones shall kill them, and the prosperity of fools shall destroy them.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 But he that shall hear me, shall rest without terror, and shall enjoy abundance, without fear of evils.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
