Numbers 22
1 And they went forward and encamped in the plains of Moab, over against where Jericho is situate beyond the Jordan.
Одатле се подигоше синови Израиљеви, и стадоше у логор у пољу моавском с оне стране Јордана према Јерихону.
2 And Balac the son of Sephor, seeing all that Israel had done to the Amorrhite,
И виде Валак, син Сефоров све што учини Израиљ Амореју.
3 And that the Moabites were in great fear of him, and were not able to sustain his assault,
И уплаши се Моав од народа веома; јер га беше много, и притужи Моаву од синова Израиљевих.
4 He said to the elders of Madian: So will this people destroy all that dwell in our borders, as the ox is wont to eat the grass to the very roots. Now he was at that time king in Moab.
Па рече Моав старешинама мадијанским: Сада ће ова множина појести све што је око нас као во траву у пољу. А Валак, син Сефоров беше у оно време цар моавски.
5 He sent therefore messengers to Balaam the son of Beer, a soothsayer, who dwelt by the river of the land of the children of Ammon, to call him, and to say: Behold a people is come out of Egypt, that hath covered the face of the earth, sitting over against me.
И посла посланике к Валаму, сину Веоровом у Фатуру, која је на реци у земљи народа његовог, говорећи: Ево народ изиђе из Мисира, ево прекрилио је земљу, и стоји према мени.
6 Come therefore, and curse this people, because it is mightier than I: if by any means I may beat them and drive them out of my land: for I know that he whom thou shalt bless is blessed, and he whom thou shalt curse is cursed.
Него ходи, прокуни ми овај народ, јер је јачи од мене, е да бих му одолео и побио га или истерао из земље ове; јер знам, кога благословиш биће благословен, а кога прокунеш биће проклет.
7 And the ancients of Moab, and the elders of Madian, went with the price of divination in their hands. And when they were come to Balaam, and had told him all the words of Balac:
И отидоше старешине моавске и старешине мадијанске носећи дарове за врачање; и дођоше к Валаму, и казаше му речи Валакове.
8 He answered: Tarry here this night, and I will answer whatsoever the Lord shall say to me. And while they stayed with Balaam, God came and said to him:
А он им рече: Останите овде ову ноћ, и одговорићу вам како ми Господ каже. И осташе кнезови моавски код Валама.
9 What mean these men that are with thee?
А Бог дође к Валаму и рече му: Какви су то људи код тебе?
10 He answered: Balac the son of Sephor king of the Moabites hath sent to me,
И рече Валам Богу: Валак син Сефоров, цар моавски, посла их к мени говорећи:
11 Saying: Behold a people that is come out of Egypt, hath covered the face of the land: come and curse them, if by any means I may fight with them and drive them away.
Ево народ изиђе из Мисира и прекрили земљу; него ходи, прокуни ми га, е да бих га надбио и отерао га.
12 And God said to Balaam: Thou shalt not go with them, nor shalt thou curse the people: because it is blessed.
А Бог рече Валаму: Не иди с њима, нити куни тај народ, јер је благословен.
13 And he rose in the morning and said to the princes: Go into your country, because the Lord hath forbid me to come with you.
И ујутру уставши Валам рече кнезовима Валаковим; вратите се у своју земљу јер ми не да Бог да идем с вама.
14 The princes returning, said to Balac: Balaam would not come with us.
И уставши кнезови моавски дођоше к Валаку, и рекоше: Не хте Валам поћи с нама.
15 Then he sent many more and more noble than he had sent before:
Тада опет посла Валак више кнезова и веће од првих.
16 Who, when they were come to Balaam, said: Thus saith Balac the son of Sephor, Delay not to come to me:
И они дошавши к Валаму рекоше му: Овако вели Валак, син Сефоров: Немој се затезати, молим те, него дођи к мени.
17 For I am ready to honour thee, and will give thee whatsoever thou wilt: come and curse this people.
Јер ћу те добро даривати, и шта ми год кажеш чинићу; зато дођи, молим те, прокуни ми овај народ.
18 Balaam answered: If Balac would give me his house full of silver and gold, I cannot alter the word of the Lord my God, to speak either more or less.
А Валам одговори и рече слугама Валаковим: Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити речи Господа Бога свог да учиним шта мало или велико.
19 I pray you to stay here this night also, that I may know what the Lord will answer me once more.
Али опет останите овде и ви ову ноћ да видим шта ће ми сада казати Господ.
20 God therefore came to Balaam in the night, and said to him: It these men be come to call thee, arise and go with them: yet so, that thou do what I shall command thee.
И дође Бог ноћу к Валаму и рече му: Кад су дошли ти људи да те зову, устани, иди с њима, али шта ти кажем оно да чиниш.
21 Balaam arose in the morning, and saddling his ass went with them.
А ујутру уставши Валам осамари магарицу своју, и пође с кнезовима моавским.
22 And God was angry. And an angel of the Lord stood in the way against Balaam, who sat on the ass, and had two servants with him.
Али се разгневи Бог што он пође; и стаде анђео Господњи на пут да му не да; а он сеђаше на магарици својој и имаше са собом два момка своја.
23 The ass seeing the angel standing in the way, with a drawn sword, turned herself out of the way, and went into the field. And when Balaam beat her, and had a mind to bring her again to the way,
А кад магарица виде анђела Господњег где стоји на путу с голим мачем у руци, сврну магарица с пута и пође преко поља. А Валам је стаде бити да је врати на пут.
24 The angel stood in a narrow place between two walls, wherewith the vineyards were enclosed.
А анђео Господњи стаде на стазу међу виноградима, а беше зид и одовуд и одонуд.
25 And the ass seeing him, thrust herself close to the wall, and bruised the foot of the rider. But he beat her again:
И магарица видећи анђела Господњег приби се уз други зид, и притиште ногу Валамову о зид; а он је стаде опет бити.
26 And nevertheless the angel going on to a narrow place, where there was no way to turn aside either to the right hand or to the left, stood to meet him.
Потом анђео Господњи отиде даље, и стаде у теснацу, где не беше места да се сврне ни надесно ни налево.
27 And when the ass saw the angel standing, she fell under the feet of the rider: who being angry beat her sides more vehemently with a staff.
И магарица видећи анђела Господњег паде под Валамом, а Валам се врло разљути, и стаде бити магарицу својим штапом.
28 And the Lord opened the mouth of the ass, and she said: What have I done to thee? Why strikest thou me, lo, now this third time?
Тада Господ отвори уста магарици, те она рече Валаму: Шта сам ти учинила, те ме бијеш већ трећи пут?
29 Balaam answered: Because thou hast deserved it, and hast served me ill: I would I had a sword that I might kill thee.
А Валам рече магарици: Што ми пркосиш? Да имам мач у руци, сад бих те убио.
30 The ass said: Am not I thy beast, on which thou hast been always accustomed to ride until this present day? tell me if I ever did the like thing to thee. But he said: Never.
А магарица рече Валаму: Нисам ли твоја магарица? Јашеш ме од како сам постала твоја до данас; јесам ли ти кад тако учинила? А он рече: Ниси.
31 Forthwith the Lord opened the eyes of Balaam, and he saw the angel standing in the way with a drawn sword, and he worshipped him falling flat on the ground.
Тада Господ отвори очи Валаму, који угледа анђела Господњег где стоји на путу с голим мачем у руци. И он сави главу и поклони се лицем својим.
32 And the angel said to him: Why beatest thou thy ass these three times? I am come to withstand thee, because thy way is perverse, and contrary to me:
И рече му анђео Господњи: Зашто си био магарицу своју већ три пута? Ево ја изиђох да ти не дам, јер твој пут није мени по вољи.
33 And unless the ass had turned out of the way, giving place to me who stood against thee, I had slain thee, and she should have lived.
Кад ме угледа магарица, она се уклони испред мене већ три пута; а да се није уклонила испред мене, тебе бих већ убио, а њу бих оставио у животу.
34 Balaam said: I have sinned, not knowing that thou didst stand against me: and now if it displease thee that I go, I will return.
А Валам рече анђелу Господњем: Згрешио сам, јер нисам знао да ти стојиш преда мном на путу; ако теби није по вољи, ја ћу се вратити.
35 The angel said: Go with these men, and see thou speak no other thing than what I shall command thee. He went therefore with the princes.
А анђео Господњи рече Валаму: Иди с тим људима, али само оно говори што ти ја кажем. Тада Валам отиде с кнезовима Валаковим.
36 And when Balac heard it he came forth to meet him in a town of the Moabites, that is situate in the uttermost borders of Arnon.
А кад чу Валак да иде Валам, изиђе му на сусрет у град моавски на међи арнонској накрај међе.
37 And he said to Balaam: I sent messengers to call thee, why didst thou not come immediately to me? was it because I am not able to reward thy coming?
И рече Валак Валаму: Нисам ли слао к теби и звао те? Зашто ми не дође? Еда ли те не могу даривати?
38 He answered him: Lo, here I am: shall I have power to speak any other thing but that which God shall put in my mouth?
А Валам рече Валаку: Ево сам дошао к теби; али хоћу ли моћи шта говорити? Шта ми Бог метне у уста, оно ћу говорити.
39 So they went on together, and came into a city, that was in the uttermost borders of his kingdom.
И отиде Валам с Валаком, и дођоше у град Узот.
40 And when Balac had killed oxen and sheep, he sent presents to Balaam, and to the princes that were with him.
И накла Валак волова и оваца, и посла Валаму и кнезовима, који беху с њим.
41 And when morning was come, he brought him to the high places of Baal, and he beheld the uttermost part of the people.
А ујутру узе Валак Валама и одведе га на висину Валову, и оданде му показа један крај народа.
